Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 5 od 27  
Back povratak na rezultate
Sociologija
2015, vol. 57, br. 4, str. 571-592
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljeno: 11/02/2016
doi: 10.2298/SOC1504571M
Neformalne mreže i odnosi moći u prostoru između države i civilnog društva - izrada zakonskog okvira za civilno društvo u Srbiji
Max Planck Institute for Social Anthropology, Department 'Resilience and Transformation in Eurasia', Halle, Germany

Sažetak

U ovom tekstu primenjujem antropološku perspektivu na pravo da bih ispitao društvene procese koji su okruživali proces izrade zakona o građanskom društvu u Srbiji. U kreiranju ovih zakona učestvovali su predstavnici građanskog društva, u skladu sa dominantnom liberalnom pretpostavkom o uključivanju civilnog društva kao načinu da se izrada javnih politika i zakona učini reprezentativnijom i demokratičnijom. Ove zakonske reforme imale su za cilj da unesu 'efikasnost' i 'transparentnost' u aktivnosti civilnog društva i njegove odnose sa državom. One su bile deo veoma intenzivne zakonodavne aktivnosti u Srbiji koja reflektuje ideologiju liberalizma i s njompovezaniglobalni neoliberani zaokret ka depolitizovanoj 'upravi'. Moja analiza ukazuje da su te reforme bile u suprotnosti sa sopstvenim ciljevima jer je njima stalno dominirala jedna mala i relativno stabilna mreža organizacija i pojedinaca povezanih neformalnim vezama. Takođe, kroz njihovu produženu dominaciju nad izradom zakona o civilnom društvu, ovi akteri su stvorili novu političku arenu koja se nalazila u međuprostoru između države i civilnog društva i u kojoj su ostvarivali svoje političke i ideološke ciljeve. Ovi nalazi dovode u pitanje pretpostavku o vezi građanske participacije i demokratizacije, kao i ideologiju legalizma.

Ključne reči