Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 8 od 9  
Back povratak na rezultate
Pravo - teorija i praksa
2008, vol. 25, br. 9-10, str. 71-79
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni članak
objavljeno: 19/02/2009
Aktuelizacija ekonomske diplomatije u procesu mondijalizacije i globalizacije
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment - FIMEK

Sažetak

Od posebnog interesa, u narednom tekstu, jeste ekonomska diplomatija (ta sintagma najčešće zamenjuje ostale) koja spaja dve bitne sfere društva: ekonomiju i politiku, odnosno diplomatiju. Ekonomska diplomatija uključuje politiku, diplomatiju, ekonomiju, biznis, menadžment, marketing, svetsko tržište, odnos s javnošću, informativnu delatnost i drugo. Svrha ekonomske diplomatije je baš ono što može da obezbedi poslovna diplomatija i diplomatska poslovnost a to je efikasan posao, efektna uspešnost i sigurnost profita, investicija i tržišta. S obzirom na to da svaki posao ima određenost, izvesnost i završenost, jasno je da su poslovna diplomatija i diplomatska poslovnost najvažniji oblici ekonomske diplomatije. Ovo je posebno slučaj u savremenim mondijalističkim i globalističkim procesima gde svaki posao ima svoju određenost, gde je njegov uspeh izvestan (nije nemoguć) i gde se započeti posao završava u određenom, okončanom vremenu trajanja. Početak 21. veka je obeležen opštim procesom mondijalizma i globalizacije. Mondijalizam je definisan u smislu objedinjavanja funkcija više država na širem svetskom planu po kome se država, koja se na to slobodno opredelila, ograničava u delu njenih samostalnih funkcija (UN, EU, G-8 i dr.). Globalizacija definisana u smislu regulisanja jedinstvenog svetskog tržišta kapitala, roba, rada i znanja koje se uspostavlja snagom objektivnih ekonomskih zakonitosti, koju države prihvataju svojim slobodnim opredeljenjem (STO, MMF, MOR i dr.). Ekonomskoj diplomatiji zato treba dati status i ulogu u političkom sistemu koji odgovara ulozi države u procesu mondijalizacije i globalizacije, dakle, samostalna uloga prema spolja, ne uloga koja je rezultat internih odnosa snaga države.

Ključne reči

Reference

Bžežinski, Z. (2001) Velika šahovska tabla. Podgorica: CID
Čomski, N. (1999) Kontrolisana demokratija. Podgorica: CID
Milovanović, S., Carić, M. (2007) Makroekonomija. Novi Sad: Privredna akademija
Mitić, M. (2003) Diplomatija kao sredstvo za promociju, ostvarivanje i zaštitu poslovnih interesa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Nick, S. (1997) Diplomatija - metode i tehnike. Zagreb: Barbat
Pers, Č.S. (1984) Pragmatizam. Beograd: Grafos
Prvulović, V. (2006) Ekonomska diplomatija. Beograd: Megatrend univerzitet
Radović, V. (2002) Alhemija odluke. Novi Sad: Sacen
Weihrich, H., Koontz, H. (1997) Menadžment. Zagreb: MATE