Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:4
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2
članak: 8 od 73  
Back povratak na rezultate
Srpski arhiv za celokupno lekarstvo
2018, vol. 146, br. 5-6, str. 320-322
jezik rada: engleski
vrsta rada: prikaz slučaja
objavljeno: 02/08/2018
doi: 10.2298/SARH160629207O
Spontana ruptura slezine posle infektivne mononukleoze
aUniverzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Medicinski fakultet + Klinički centar Srbije, Centar za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja – Urgentni centar, Beograd
bKlinički centar Srbije, Klinika za endokrinologiju dijabetes i bolesti metabolizma, Beograd
cUniverzitet u Kragujevcu, Medicinski fakultet
dUniverzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Medicinski fakultet

e-adresa: milanfenix@yahoo.com

Sažetak

Uvod Spontana ruptura slezine je retka ali potencijalno fatalna komplikacija infektivne mononukleoze (IM). Javlja se samo u 0,1-0,5% slučajeva ove bolesti. Cilj ovog rada je bio da prikaže bolesnicu sa spontanom rupturom slezine posle IM. Prikaz bolesnika Bolesnica stara 22 godine osećala se dobro mesec dana posle lečenja IM i počela je da trenira odbojku. Dve nedelje posle početka treniranja, u toku treninga osetila je jake bolove u trbuhu. Dijagnoza spontane rupture slezine potvrđena je kompjuterizovanom tomografijom. Urađena je splenektomija, a postoperativni tok je bio povoljan i ona se oporavila bez transfuzija. Zaključak Pravovremena dijagnoza i postavljanje indikacije za operativnim lečenjem od presudnog su značaja za izlečenje. Sa sportskim aktivnostima se može otpočeti dva meseca posle lečenja IM ukoliko je veličina slezine normalna.

Ključne reči

Reference

Aubrey-Bassler, F.K., Sowers, N. (2012) 613 cases of splenic rupture without risk factors or previously diagnosed disease: a systematic review. BMC Emergency Medicine, 12(1): 11
Bartlett, A., Williams, R., Hilton, M. (2016) Splenic rupture in infectious mononucleosis: A systematic review of published case reports. Injury, 47(3): 531-538
di Sabatino, A., Carsetti, R., Corazza, G.R. (2011) Post-splenectomy and hyposplenic states. Lancet, 378(9785): 86-97
Dunmire, S.K., Hogquist, K.A., Balfour, H.H. (2015) Infectious Mononucleosis. Curr Top Microbiol Immunol, 390: 211-40
Jenni, F., Yuen, B., Lienhardt, B., Fahrni, G. (2013) Nonsurgical management of complicated splenic rupture in infectious mononucleosis. American Journal of Emergency Medicine, 31(7): 1152.e5-1152.e6
Koebrugge, B., Geertsema, D., Jong, M.D., Jager, G., Bosscha, K. (2013) Spontaneous splenic rupture in infectious mononucleosis. Journal of the Belgian Society of Radiology, 96(4): 234
Patel, J.M. (1982) Spontaneous Subcapsular Splenic Hematoma as the Only Clinical Manifestation of Infectious Mononucleosis. JAMA: The Journal of the American Medical Association, 247(23): 3243
Putukian, M., o`Connor Francis, G., Stricker, P., McGrew, C., Hosey, R.G., Gordon, S.M., Kinderknecht, J., Kriss, V., Landry, G. (2008) Mononucleosis and Athletic Participation: An Evidence-Based Subject Review. Clinical Journal of Sport Medicine, 18(4): 309-315
Rinderknecht, A.S., Pomerantz, W.J. (2012) Spontaneous Splenic Rupture in Infectious Mononucleosis. Pediatric Emergency Care, 28(12): 1377-1379