Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:11
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:9
članak: 10 od 19  
Back povratak na rezultate
TIMS. Acta
2014, vol. 8, br. 1, str. 55-60
jezik rada: srpski
vrsta rada: originalan članak
objavljeno: 14/04/2014
doi: 10.5937/timsact8-5175
Kvalitet života kao koncept razrešavanja paradoksa razvoja
Univerzitet Educons, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad

e-adresa: djendji.major@tims.edu.rs

Sažetak

U fokusu rada nalazi se problematika poimanja kvaliteta života koji u poslednje vreme postaje sve značajnija tema društveno-ekonomske politike. U intelektualnom horizontu javne politike primat sa jednostranog ekonomskog rasta polako prelazi na kvalitativni aspekt, mada projekcija doktrine na praksu nije bogata primerima ni u razvijenim zemljama. Sredine koje se teorijski već zalažu da suštinu javne politike preorijentišu na poboljšanje kvaliteta života, definisanje njegovog sadržaja, te mogućnosti merenja rezultata, još su u početnoj fazi razvoja te ideje. Rad teži da argumentuje kako i koji kontekst kvaliteta života pruža šansu za razrešavanje paradoksa razvoja. Prioritet ekonomskog rasta vodi ka jačanju osećaja komfora, te po definiciji sprečava mogućnost za sreću. Kao što su psihološka istraživanja dokazala, izvor sreće je baš u tome da se različit nivo aktivnosti od optimalnog vraća na uobičajen stepen. U teoriji je polazište interpretiranja kvaliteta života sreća - kategorija koja zahteva repoimanje. Kao novina u shvatanju postoji neophodnost prevazilaženja gore navedenog paradoksa moderne ere, čija se suština ogleda u tome da po logici potrošačkog društva idealni potrošači nisu autonomne i zrele ličnosti, već osobe lišene stvarnih ljudskih relacija, usamljeni u strahu i u velikoj meri izloženi manipulacijama masovnih medija.

Ključne reči

Reference

Allardt, E. (1993) Having, loving, being: An alternative to the Swedish model of welfare research. u: Nussbaum M.C., Sen A.K. [ur.] The Quality of Life, Oxford: Oxford University Press, : 88-94
Balj, B. (2001) Ekonomija kao praktična filosofija paralelno s Marksom i posle Marksa. Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, br. 6, str. 33-43
Berđajev, N.A. (1991) O čovekovom ropstvu i slobodi - ogled o personalitičkoj filozofiji. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada
Berger, P.L., Luckmann, T. (1966) Die gesellschaftliche Konstruktion der Wirklichkeit. Frankfurt am Main: Fischer Verlag
Bohringer, C., Jochem, P. (2007) Measuring the immeasurable: A survey of sustainability indices. Ecological Economics, 63(1): 1-8
Csikszentmihalyi, M. (1990) Flow - the psychology of optimal experience. New York: Harper and Row
Custance, J., Hillier, H. (1998) Statistical Issues in Developing Indicators of Sustainable Development. Journal of the Rozal Statistical Societz. Series, A., 161(3): 28
Diogenész, L. (2005) Híres filozófusok élete. Budapest: Jel Kiadó
Fekete, Z. (2006) Életminőség-koncepciók, definíciók, kutatási irányok. u: Utasi Á. [ur.] A szubjektív életminőség forrásai: biztonság és kapcsolatok, Budapest: MTA Politikai Tudományok Intézete
Galbraith, J.K. (1984) The affluent society. Boston, MA: Houghton Mifflin
Hamvas, B. Kriza A világválság. http://www.terebess.hu/keletkultinfo/valsag.html (2013-11-05)
Hardi, P., de Souza-Huletey, J.A. (2000) Issues in Analyzing Data and Indicators for Sustainable Development. Ecological Modelling, 130(1-3):
Hawking, S. (1998) Brief history of time: From the Big Bang to Black Holes. New York, NY: Bantam Books
Heidegger, M. (1978) Brief über den Humanismus. u: Wegmarken [ur.] Gesamtausgabe; 9. köt, Frankfurt a/M: V. Klostermann
Heisenberg, W. (1963) Physics and philosophy. London: Allen and Unwin
Hölderlin, F. (1993) Hyperion. Budapest: Európa Kiadó
Kánon, P. Tipitaka, Dhammapada/Sreća. Preuzeto 12. decembra 2013. sa http://terebess.h/keletkultinfo/szutta.html
Korten, D.C. (1996) When corporations rule the word. San Francisco: Kumarian Press
Kovács, B. (2007) Életminőség - boldogság - stratégiai tervezés. Polgári Szemle, február
Polanyi, K. (1944) The Great Transformation. New York: Rinehart
Pugno, M. (2004) The happiness paradox: a formal explanation from psycho-economics. University of Trento, Technical Report 1, Economia
Scitovsky, T. (1976) The joyless economy - an inquiry into human satisfaction and consumer dissatisfaction. Oxford: Oxford University Press
Sebestyén, T. (2005) Életminőség és boldogság. Polgári Szemle, (5)
Sütő, Z. (2006) Paradigma. Budapest: Püski
Thuküdidész (1999) A peloponnészoszi háború. Budapest: Osiris Kiadó
Zapf, W. (2002) Modernizáció, jólét, átmene. Bp: Századvég Kiadó