Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [5]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1
članak: 10 od 37  
Back povratak na rezultate
Ekonomika preduzeća
2014, vol. 62, br. 1-2, str. 1-20
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljeno: 06/05/2015
doi: 10.5937/ekopre1402001D
Kako biti ispred trenda - uloga političara u reindustrijalizaciji Srbije
Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Katedra za poslovnu ekonomiju i menadžment

Sažetak

Raspad Jugoslavije i ekonomske sankcije koje je uvela međunarodna zajednica automatski su gurnuli Srbiju u depresiju. Sa padom proizvodnje od 60% i mega inflacijom Srbija je 1993. godine doživela iskustvo kliničke smrti. Posledice depresije osećaju se do danas. Iz ugla Srbije, osnovne posledice raspada Jugoslavije su: produbljivanje starih strukturnih neravnoteža, migracija stanovništva (uključujući odliv mozgova) i suštinsko narušavanje institucija (pravila, sistemski zakoni, regulatorna tela, preovlađujuće ponašanje privrednih subjekata i sl.). Epilog je bila duga i duboka tranziciona recesija. Podaci govore da ekonomija Srbije nije održiva. Izlazak iz ovakvog stanja zahteva spektakularni preokret. Bez radikalnih reformi, opasnost od bankrota mogla bi eskalirati u najdublju krizu. Štete od kratkoročnog prekida funkcionisanja privrede verovatno bi bile ograničene na ekonomski rizik. Duži prekid u funkcionisanju mogao bi biti mnogo razorniji i proširio bi se na politički i geopolitički rizik. Kada se izgubi poverenje, kvalitetni ljudi i institucije, preporod zahteva da određene društvene snage preuzmu vodstvo u sprovođenju svestranih ekonomskih reformi. Uloga političara u tom procesu ne može se zaobići. To nije trivijalan posao. U pitanju je izazov koji može da učini uspeh reformi veoma unosnim. Dobre reforme sa jasnom vizijom i sprovedene na širokoj osnovi, postaju poduhvat koji može obnoviti i ekonomiju i političko vodstvo. U tom kontekstu ključno pitanje postaje: koja strategija može pomoći da se obnove privreda i njen ugled u poslovnoj zajednici? Politika upumpavanja novca monetarnim stimulansima (ili kvantitativno olakšanje) ne može se primeniti na Srbiju zbog toga što u njenom slučaju ne važi kriterijum 'suviše veliki da bi bio likvidiran', a i privreda je deindustrijalizovana. Oporavak je izazovan zahtev za političare kao inicijatore i sprovodioce reformi zbog toga što moraju držati sve delove ekonomije u ravnoteži dok je prevode na novu putanju ekonomskog razvoja. Nulti korak u reformama u Srbiji predstavlja integracija u EU. Za nerazvijene ekonomije kao što je Srbija, kompatibilnost sa EU otvara vrata delovanju efekta konvergencije. Dok Srbija postaje politički sve bliža EU, ona istovremeno postaje ekonomski ranjivija. Posledično, pritisak na političke lidere da sprovode ekonomske reforme se pojačava. Ekonomske reforme zahtevaju konceptualno raznovrsniju platformu. Makroekonomija posmatra privredu iz helikopter perspektive. To nije jedina relevantna perspektiva. Poslovna (ili mikroekonomska) perspektiva je takođe bitna. To je posebno važno kada treba zatvoriti output gap kao glavni dugoročan efekat permanentne neravnoteže. Opisujući ideju koji smo razmatrali u našim prethodnim člancima [2], [3] i [4], možemo reći da smo se u njima fokusirali na različite aspekte reindustrijalizacije. Svrha ovog članka je da se prede na novu perspektivu, ulogu političara u tom procesu. Koje veštine i mentalitet treba da poseduju političari da bi mogli da iniciraju i sprovode reindustrijalizaciju? Pre svega, oni moraju biti stratezi. Njihov cilj je da stvore nešto što ne postoji ali je unosno i moguće. Sidro strategije je jasna i nedvosmislena vizija (ili svrha). Svaka nacionalna ekonomija postoji iz određenih razloga. Vizija nije strategija. Strategija je više od ideje šta da se radi, više od inspiracije ili snova. Strategija je sistem aktivnosti, skup međusobno podržavajućih elementa pod kišobranom vizije. Uspeh strategije nije posledica jedne aktivnosti, već primena ideje vodilje u međusobno povezanom sistemu aktivnosti koje skladno funkcionišu. To je način da se primeni Šumpeterova ideja 'kreativne destrukcije', da se bude ispred trenda. Kako je strukturiran članak? Pre kratkog elaboriranja glavnih argumenata koji govore u prilog reindustrijalizacije, nastojaćemo da proučimo zablude prethodnih ekonomskih politika kako bi izbegli njihovo ponavljanje. Ovaj problem biće razmatran u uvodu. Ekonomski oporavak zavisi od nove vizije, ili od toga ka čemu stremimo. To je glavno mesto u naredna dva odeljka koji tretiraju strukturne promene u globalnoj privredi i Srbiji, respektivno. Četvrti deo sadrži predloge za reindustrijalizaciju kao koncepcijsku platformu ekonomskog oporavka. Pre zaključka, poslednji deo rasvetliće ulogu političara u reindustrijalizaciji Srbije.

Ključne reči

Reference

*** (2013) International Monetary Fund. World economic outlook: Transitions and tensions. Washington: International Monetary Fund
Brkić, M. (2013) O učincima slabih institucija. Beograd: Centar za primenjene Evropske studije
Đuričin, D., Vuksanović, I. (2012) How macroeconomic policies erode business competitiveness: Serbia's experience. International Review of Economics and Business, Zagreb, 15 Dec, 19-34
Đuričin, D., Vuksanović, I. (2013) Risks of delayed reindustrialization. Ekonomika preduzeća, vol. 61, br. 1-2, str. 1-18
Đuričin, D., Vuksanović, I. (2013) Reindustrialization strategy of Serbia: How to get it and how to use it. Ekonomika preduzeća, vol. 61, br. 5-6, str. 289-308
European Bank for Reconstruction and Development (2012) Transition report. http//www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/serbia.html
European Commission Eurostat database. http//epp.eurostat.ec.europa.eu/
Ghemawat, P. (2011) World 3. O: Global prosperity and how to achieve it. Boston: Harvard Business Review Press
Goleman, D. (2013) The focused leader. Harvard Business Review, December, 51-60
International Monetary Fund (2014) World economic outlook update: Is the tide rising?. Washington, DC: IMF, http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/update/01/pdf/0114.pdf, January
Madžar, L. (2013) Institutional dynamics as a determinant of economic development: With reference to China. Ekonomika preduzeća, vol. 61, br. 3-4, str. 163-173
Malinić, D. (2013) Insufficiency of Serbian economy's operating performances: Manifestations, causes and main guidelines of recovery. Ekonomika preduzeća, vol. 61, br. 1-2, str. 41-62
Montgomery, S. (2013) The strategist. London: Harper Collins Publishers
National Bank of Serbia http://www.nbs.rs/
Nussbaum, M. (2001) The fragility of goodness: Lucks and ethics in Greek tragedy and philosophy. Cambridge: University Press
Petrović, P.B., Milačić, V.R. (2011) National technology platforms of Serbia. u: Production Engineering, 34th International Conference, Proceedings, Niš: Faculty of Mechanical Engineering, pp. 15-25
Raghuram, R. (2010) Fault lines: How hidden fractures still threaten the world economy. Princeton: Princeton University Press
World Bank (2013) Global economic prospects: Assuring growth over the medium term. Washington, DC: WB, http://siteresources.worldbank.org/INTPROSPECTS/Resources/334934-1322593305595/8287139-1358278153255/GEP13AFinalFullReport_.pdf