Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:10
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4
članak: 7 od 157  
Back povratak na rezultate
Praxis medica
2019, vol. 48, br. 2, str. 25-32
jezik rada: srpski
vrsta rada: originalan članak
objavljeno: 20/09/2019
doi: 10.5937/pramed1902025K
Creative Commons License 4.0
Ispitivanje uticaja karakteristika tegoba, dužine vremena proteklog od infarkta miokarda i komorbiditeta na kvalitet života obolelih od infarkta miokarda
aUniverzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Medicinski fakultet
bKlinički centar Podgorica, Crna Gora

e-adresa: ljiljana.kulic@yahoo.com

Sažetak

Uvod: Akutni infarkt miokarda je česta i urgentna bolest sa potencijalno lošom prognozom i ispitivanje kvaliteta života obolelih i svih faktora koji utiču na njega je veoma značajno. Cilj rada je ispitivanje uticaja karakteristika tegoba, dužine vremena proteklog od infarkta miokarda i komorbiditeta na kvalitet života bolesnika sa infarktom miokarda. Metod rada u cilju procene uticaja akutnog infarkta miokardana kvalitet života bolesnika sprovedeno je retrospektivnoprospektivno istraživanje,dizajnirano kao studija preseka. U istraživanju su korišćeni: sociodemografski upitnik, upitnik za procenu zdravstvenog stanja, komorbiditeta i karakteristikategoba obolelih i Short Form 36 Health Survey - SF-36. Statistička analiza podataka je urađena pomoću SPSS softverskog statističkog programa. Rezultati: Studijom je obuhvaćeno 175 ispitanika, i to 113 (64,6%) muškaraca i 62 (35,4%) žene. Uodnosu na vreme postavljanja dijagnoze AIM kod 29,7% ispitanika dijagnoza je postavljena u poslednjih mesec dana, dok u preostalih 70,3% dijagnoza je postavljena u poslednjih godinu dana do mesec dana. Najveći broj ispitanika (68,6%) je osetio jak bol pre javljanja u zdravstvenu ustanovu za lečenje, kardiovaskularni komorbiditet ima 63,4% ispitanika i najveći broj ispitanika (83,4%) ima dijagnostikovanu arterijsku hipertenziju. Fizičko funkcionisanje (65,48:81,42) (t=-6,841; p=0,001), ograničenje zbog fizičkog zdravlja (51,44:76,62) (t=-7,364; p=0,001), prisustvo telesnih bolova (35,88:57,05) (t=-7,943; p=0,001), opšte zdravlje (59,04:75,75) (t=-7,277; p=0,001), vitalnost (52,78:56,99) (t=-4,796; p=0,001), socijalno funkcionisanje (39,42:63,31) (t=-7,099; p=0,001), ograničenje zbog emocionalnih problema (33,97:61,51) (t=-6,693; p=0,001) i duševno zdravlje (36,69:53,97) (t=-7,714; p=0,001) su domeni u kojima je prisutna visoka statistički značajna razlika u srednjim vrednostima između grupa ispitanika u odnosu na vreme postavljanja dijagnoze, pri čemu su statistički značajno boljeg kvaliteta zdravlja ispitanici kod kojih je dijagnoza postavljena u zadnjih godinu do mesec dana u odnosu na ispitanike kod kojih je dijagnoza postavljena u poslednjih mesec dana. Kada je u pitanju zajednička mera telesnog zdravlja i duševnog zdravlja, grupa ispitanika kod kojih je dijagnoza postavljena u poslednjih godinu dana je takođe pokazala statistički značajno bolje rezultate u odnosu na ispitanike kod kojih je dijagnoza AIM postavljena u poslednjih mesec dana (t=-4,152; p=0,001; t=-7,147; p=0,001). Diskusija: Kvalitet života u vezi sa zdravljem značajno niži kod ispitanika kojima je dijagnoza AIM postavljena u poslednjih mesec dana u odnosu na ispitanike kojima je dijagnoza postavljena u poslenjih godinu do mesec dana i između grupa ispitanika različitog pola nema statistički značajne razlike ni u jednom od domena kvaliteta života u vezi sa zdravljem. Kada je u pitanju starost ispitanika HRQOL je značajno veći u svim domenima fizičkog i psihičkog zdravlja u mlađoj grupi ispitanika. Zaključak: Infarkt miokarda utiče na kvalitet života obolelih, koji je značajno bolji kod ispitanika mlađe starosne dobi u odnosu na starije ispitanike, a ne razlikuje se u odnosu na pol. Kvalitet života obolelih od infarkta miokarda se razlikuje u odnosu na vreme proteklo od infarkta miokarda i ispitanici kod kojih je dijagnoza AIM postavljena pri prijemu u bolnicu i to u poslednjih mesec dana, imaju značajno lošiji kvalitet života u odnosu na ispitanike kod kojih je dijagnoza AIM poznata od ranije, u poslednjih godinu do mesec dana. Kvalitet života bolesnika sa infarktom miokarda je lošiji ukoliko su tegobe izraženije i postoji komorbiditet.

Ključne reči