Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:32
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:7
članak: 3 od 58  
Back povratak na rezultate
Politeia
2019, vol. 9, br. 18, str. 89-103
jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljeno: 16/04/2020
doi: 10.5937/politeia0-23234
Creative Commons License 4.0
Bivstvovanje umetnika/genija u predvorjima istine
Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Republika Srpska, BiH

e-adresa: natasa.vilic@ff.unibl.org

Sažetak

Pre svega, ono što nas zanima u ovome radu jeste da ukažemo na to zašto umetnik/genije oseća kao vlastiti poziv da preko svojih umetničkih dela kazuje o istini. Zapravo jedan od ciljeva nam je pokazati zašto se istina (ovozemaljskog i onozemaljskog) bivstvovanja predaje čoveku/publici preko umetnosti. Umetnik/genije oseća da on ima tu povlasticu da je celokupno njegovo bivstvovanje u predvorjima istine. Nas, takođe, zanima šta jeste umetnik/genije, jer umetnici su nam, čini se, više ponudili odgovora o celini (onostranog) bivstvovanja nego što su to do sad učinili naučnici. Priroda i umetnost, kao dve glavne pokretačke sile, kako nam je to još ukazao i Aristotel, omogućile su pre svega samom umetniku/geniju da shvati da lepota pripada svakome biću ali u jednom metafizičkom smislu. Ova spoznaja uticala je na srednjovekovne, a posebno na renesansne umetnike/genije koji znaju da umetničko stvaralaštvo jeste čisti akt slobodne igre u kojoj se univerzalni duh igra kako sa umetnikom/genijem, tako i sa publikom, a sve u cilju spoznaje "klice Boga". Dakako da je svaki umetnik/genije svestan vlastitih granica i ogrančenja. No, umetnik/genije dolazi do spoznaje istina u samom činu umetničkog stvaranja, a što jeste njegov odgovor da sam čovek prevlada ograničenja, strahove i prolaznost.

Ključne reči

Reference

Aristotel (2015) O pesničkoj umetnosti. Beograd: Dereta
Asunto, R. (1975) Teorija o lepom u srednjem veku. Beograd: Srpska književna zadruga / SKZ
Baudrillard, J. (2006) Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. Zagreb: Naklada Ljevak
Derrida, J. (1988) Istina u slikarstvu. Sarajevo: Svjetlost
Gadamer, H.G. (2003) Ogledi o filozofiji umetnosti. Zagreb: AGM
Grlić, D. (1983) Estetika. Zagreb: Naprijed
Hajdeger, M. (1988) Bitak i vrijeme. Zagreb: Naprijed
Hajdeger, M. (2000) Šumski putevi. Beograd: Plato
Hajdeger, M. (1959) O biti umjetnosti. Zagreb: Mladost
Hegel, G.V.F. (1952) Estetika 1. Beograd: Kultura
Kant, I. (1991) Kritika moći suđenja. Zagreb: Naprijed
Kasirer, E. (2003) Filozofija prosvjetiteljstva. Beograd: Gutenbergova galaksija
Kroče, B. (1934) Estetika. Beograd: Kosmos
Liotar, E. (2008) Kad Bog upada u mišljenje. Trebinje: NIP Glas Hercegovine
Platon (1990) Zakoni. Beograd: BIGZ
Platon (1996) Fedar. Beograd: Narodna knjiga
Platon (2002) Ijon. Beograd: Dereta
Platon (2005) Država. Beograd: Dereta
Šeling. F. V. J. (2001) Filozofska istraživanja o suštini ljudske slobode i o predmetima koji su s tim povezani. Nova Pazova: Bonart
Tubić, R. (2012) Kamen preko svega. Beograd: Plato
Vilić, N. (2016) Uvod u estetiku - sa kratkim pregledom istorije estetike - antika i srednji vek. Banja Luka: UFDM
Zurovac, M. (2005) Tri lica lepote. Beograd: Službeni glasnik