Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1
članak: 8 od 55  
Back povratak na rezultate
Vojno delo
2017, vol. 69, br. 1, str. 298-314
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
doi:10.5937/vojdelo1701298N
Moralni limit vojnih dejstava
Vojska Srbije, Kopnena vojska

Sažetak

Ljudska prava se ubrajaju u osnovne vrednosti savremene civilizacije, pa tako postaju predmet opšte brige i međunarodne odgovornosti. Njihova zaštita ima univerzalni karakter i ne može se zaštititi isključivo granicama suverenih prava država. Kroz demokratizaciju društva ogleda se i poštovanje najvažnijih ljudskih prava, kao i stepen zaštite svakog pojedinca kome se garantuju sva ustavna i zakonska prava u državi. U toku izvođenja borbenih dejstava pojam demokratije jednostavno ne postoji i sveden je na najniži nivo. Državni aparat je institucija koja u zakonskom okviru može da ograniči, ukine sva demokratska prava koja ne važe u ratnom stanju ili da ih potpuno marginalizuje. Demokratija je “slobodan izbor vlade koja predstavlja interese većine i poštuje osnovno pravo svih ljudskih bića da žive u skladu sa svojim uverenjima i osnovnim interesima”. U demokratiji važi zakon većine. Većina može sve, ali ne može dve stvari: prvo, da stavi van snage osnovna i ljudska prava, jer ona važe pre države i, drugo država ih ne odobrava, ona samo treba da za njih garantuje i da ih štiti. Ako pođemo od doktrine humanitarne intervencije, kako je to izložio Hugo Grotius u 17. veku, kao i drugi rani međunarodni pravnici, koji su ovu doktrinu priznavali kao zakonitu i tvrdili “da jedna ili više država upotrebe silu da bi zaustavile zlostavljanja koja država vrši prema sopstvenim građanima, kada je takvo postupanje toliko brutalno i rašireno da vređa savest zajednice naroda.” Navedena doktrina je široko zloupotrebljavana u prošlosti i to pod izgovorom da se određena država okupira ili izvrši invazija na neku slabiju državu. Sama doktrina je ocenila da postoje neke granice slobode koju država uživa na osnovu međunarodnog prava u ponašanju prema svojim građanima. Savet bezbednosti UN je institucija gde se rešava pitanje kršenja ljudskih prava, pri čemu se odobravaju prinudne mere na osnovu ovlašćenja koja mu daje Glava VII Povelje UN. Ova glava odnosi se na situacije svake “pretnje miru, narušavanju mira ili akta agresije”. U članu 39. Povelje UN, Savet bezbednosti je preuzeo takve mere u odlukama koja su se odnosile na Kurde u Iraku, bivšu Jugoslaviju i Haiti. Formiranje Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, odlukom Saveta bezbednosti, ima za cilj kažnjavanje onih koji su odgovorni za zločine protiv čovečnosti, masovna kršenja ljudskih prava, genocid i ratne zločine u ratnim sukobima na tim područjima, kako bi se u dogledno vreme izvršilo pomirenje države i naroda koji su učestvovali u ratu. Ukoliko postoji bojazan o ozbiljnom stepenu kršenja ljudska prava u određenoj državi, smatramo da je humanitarna intervencija nedopustiva i nije u skladu sa međunarodnim pravom, ukoliko se izvrši bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Ključne reči

Reference

*** (1999) Ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
Aristotel (1970) Nikomahova etika. Beograd: Kultura
Beri, N. (2007) Uvod u modernu političku teoriju. Beograd: Službeni glasnik
Bobio, N. (2008) Doba prava - [dvanaest eseja o ljudskim pravima]. Beograd: Službeni glasnik
Burgental, T. (1997) Međunarodna ljudska prava u sažetom obliku. Beograd: COLPI - Institut za ustavnu i zakonodavnu politiku Beogradski centar za ljudska prava
Deborah, R.L. (2000) Ethics in practice. Oxford: Oxford University press
Dimitrijević, V. (1993) Neizvesnost ljudskih prava na putu od samovlašća ka demokratiji. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Dimitrijević, V.B., Paunović, M.B., Đerić, V. (1997) Ljudska prava - udžbenik. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
Flajner, T. (1996) Ljudska prava i ljudsko dostojanstvo. Gutenbergova galaksija
Fuler, L.L. (2001) Moralnost prava. Beograd: Pravni fakultet
Hardie, W.F.R. (1980) Aristotel's ethical theory. Oxford: Oxford University Press
Ignjatijev, M. (2006) Ljudska prava kao politika i idolopoklonstvo. Beograd
Kamps, V. (2007) Javne vrline. IP Filip Višnjić
Kantorović, H. (2006) Borba za pravnu nauku. Beograd
Kaufman, A. (1998) Pravo i razumevanje prava. Gutenbergova galaksija
Kelzen, H. (2000) Čista teorija prava. Beograd: Gutenbergova galaksija
Kelzen, H. (1951) Opšta teorija prava i države. Beograd: Arhiva za pravne i društvene nauke
Kožev, A. (2012) Nacrt za jednu fenomenologiju prava. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Lask, E. (2005) Filozofija prava i kraći spisi. Beograd
Mabott, J.D. (1981) Uvod u etiku. Beograd: Nolit
Marković, M. (1994) Etika i politika. Beograd: Bigz
Obradović, K. (1997) Početnica za ljudska prava. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
Pavićević, V. (1958) Odnos vrijednosti i stvarnosti u nemačkoj idealističkoj aksiologiji. Beograd: Kultura
Pavićević, V. (1974) Osnovi etike. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod
Peger, K. (2005) Pravo, moral i vrlina. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 53, br. 2, str. 59-78
Radbruh, G. (1973) Filozofija prava. Beograd: Nolit
Raz, D. (2005) Etika u javnom domenu. Podgorica: CID
Rudić, M. (2001) Ljudska prava - priručnik za nastavnike. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
Sartori, Đ. (2001) Demokratija - šta je to?. Podgorica: CID
Sheler, M. (1987) Položaj čovjeka u kozmosu, Čovjek i povijest. Sarajevo: Veselin Masleša-Svetlost
Singer, P. (2004) Uvod u etiku. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Singer, P. (2000) Praktična etika. Beograd: Signature
Trajković, M. (2007) Moralni relativizam u anglo-američkoj jurisprudenciji. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, br. 50, str. 143-158
Trajković, M. (2007) Moralnost pravnog sistema kao osnova savremene pravne države. Pravni život, vol. 56, br. 14, str. 553-564
Trajković, M. (2010) Moral u bespuću politike. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 44, br. 2, str. 181-196
Vidal, M. (1992) L'etica christiana. Roma: Edicioni Borla
Vračar, S. (1995) Strukturalnost filozofije prava. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Životić, M. (1986) Aksiologija. Zagreb