Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 6 od 96  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 19, br. 4, str. 383-388
Antitrombocitna terapija kod bolesnika koji nemaju poznatu kardiovaskularnu bolest
aKlinički centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd + Univerzitet u Kragujevcu, Medicinski fakultet
bKlinički centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd + Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet

e-adresasrdjanaleksandric@gmail.com
Sažetak
Aktivacija i adhezija trombocita imaju glavnu ulogu u procesu tromboze koja predstavlja osnovni patofiziološki događaj odgovoran za razvoj akutnih kliničkih manifestacija aterosklerotske bolesti arterija, kao što su akutni koronarni sindrom, infarkt miokarda, ishemijski moždani udar/tranzitorni ishemijski atak ili periferna arterijska bolest. Dvojna antitrombocitna terapija (aspirin plus blokatori trombocitnih ADP-P2Y12 receptora) predstavlja kamen temeljac u lečenju bolesnika sa akutnim i hroničnim oblicima ishemijske bolesti srca, kao i u prevenciji neželjenih ishemijskih kardiovaskularnih događaja, naročito nakon elektivne ili primarne perkutane koronarne intervencije. Ipak, primena dvojne antitrombocitne terapije u primarnoj prevenciji kod bolesnika koji nemaju kardiovaskularnu bolest nije značajno smanjila rizik od neželjenih kardiovaskularnih događaja, kao što su infarkt miokarda, šlog ili smrt, ali je značajno povećala rizik od krvarenja. Takođe, uprkos brojnim randomizovanim studijama koje su analizirale efikasnost i bezbednost primene aspirina kod bolesnika koji nemaju kardiovaskularnu bolest, njegova primena u primarnoj prevenciji još uvek nije dovoljno jasna, naročito kod bolesnika koji imaju visok rizik za pojavu neželjenih kardiovaskularnih događaja (nedijabetičari sa >2 faktora rizika za koronarnu bolest, starije osobe >60 godina života sa pridruženim faktorima rizika za koronarnu bolest, i pacijenti sa dijabetesom). Trenutno su u toku četiri randomizovane studije čiji je primarni cilj analiza efikasnosti i bezbednosti primene aspirina u primarnoj prevenciji kod visoko rizičnih bolesnika. Važeće evropske i američke preporuke slažu se da je kod svih individua neophodna primarna prevencija od pojave kardiovaskularnih bolesti, ali postoje određene razlike između ovih preporuka koje se odnose na procenu kardiovaskularnog rizika i terapijskog pristupa kod visoko rizičnih bolesnika koji nemaju poznatu kardiovaskularnu bolest. Ovaj pregledni članak fokusiran je na ove razlike, kao i na terapijsku stategiju u primarnoj prevenciji kod ovih bolesnika, u skladu sa važećim evropskim i američkim preporukama.

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: pregledni članak
DOI: 10.1515/SJECR-2017-0013
objavljen u SCIndeksu: 22.02.2019.

Povezani članci

Nema povezanih članaka