Tokom razvoja zaštite mentalnog zdravlja, trauma je često dobijala različite, pa čak i suprotstavljene uloge. U psihoanalizi je smatrana ključnim faktorom nastanka mentalnih poremećaja, ali je u isto vreme mogla biti i zanemarena, dok je u biološkoj psihijatriji prihvaćena za glavni uzrok nekih poremećaja ali i kao potpuno nevažna za druge. U ovom tekstu ću diskutovati dva pitanja: učestalost traumatskih događaja u opštoj populaciji i među osobama s mentalnim poremećajima, te pretpostavljene intrapsihičke mehanizme koji vode do nepoželjnih posledica traume po mentalno zdravlje. Na osnovu svih podataka može se zaključiti da bi prevencija ranih trauma, a posebno trauma u odnosima vezanosti, trebalo da bude fokus u našem radu s osobama koje pate od mentalnih poremećaja.

trauma; mentalni poremećaj; vezanost; mentalizacija