Kroz veći broj stručnih priloga objavljenih u časopisu "Ratnik" moguće je pratiti brigu za poboljšanje zdravstvenog stanja u vojsci. Prilike u celokupnoj populaciji nisu bile zadovoljavajuće, kako zbog niske svesti o higijeni, tako i zbog slabe opremljenosti kadrovima i potrebnim materijalima. Bilo je premalo lekara i lekarskih pomoćnika, nije se dovoljno izdvajalo za zdravstvo. Kako je najveći deo stanovništva živeo na selu, bez razvijene svesti o potrebi održavanja higijene, ali i bez dovoljno sredstava za očuvanje čistoće, to se stanje iz civilstva preslikavalo i na stanje u kasarnama. Vojni objekti za smeštaj regruta nisu građeni u skladu sa najvišim zahtevima za očuvanje zdravlja, kasarne su podizane na močvarnom i nezdravom terenu, nisu bile dovoljno provetravane i osvetljene suncem, vojnicima nije bilo obezbeđeno redovno kupanje. Prilikom regrutacija, dešavalo se da oboleli mladići dođu na odsluženje vojnog roka gde im se stanje samo pogoršavalo. Broj obolelih i umrlih u vojsci Srbije na prelazu 19. u 20. vek bio je veoma visok. Čitav niz stručnih članaka napisan od strane vojnih lekara ukazivao je na ove poražavajuće činjenice. Pitanje ishrane vojnika, takođe, nije bilo rešeno na zadovoljavajući način. Do početka ratova u 20. veku u kojima je Srbija učestvovala, stanje na polju saniteta nije se bitnije popravilo.