Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:7
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4
članak: 1 od 10  
Back povratak na rezultate
Vojno delo
2019, vol. 71, br. 8, str. 134-154
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljeno: 17/01/2020
doi: 10.5937/vojdelo1908134M
Obaveštajna komponenta Ministarstva spoljnih poslova i strateška kultura Srbije
Univerzitet odbrane, Institut za strategijska istraživanja, Beograd

Sažetak

U svakoj državi obaveštajne službe predstavljaju okosnicu sistema nacionalne bezbednosti. Njihov primarni zadatak je da najvišim državnim organima pruže blagovremene, relevantne i precizne informacije, kao i da svojim aktivnostima štite ustavni poredak i nacionalne interese. Srbija je od Prvog srpskog ustanka, izgrađivala obaveštajnu komponentu u skladu sa potrebama i mogućnostima. Istorija beleži da je 1889. godine tadašnje Ministarstvo inostranih dela u svom sastavu dobilo i obaveštajnu komponentu. U kasnijem periodu dolazilo je i do izmena strukture obaveštajne komponente kao odraz promena u okruženju i na unutrašnjem planu. One su, ujedno, predstavljale i odraz promene strateške kulture društva. Iako su obaveštajna služba i strateška kultura pojmovi različitog obima i sadržaja, kada se razmatraju sa državnog nivoa ne mogu se posmatrati odvojeno. Naime, obaveštajna delatnost je odraz strateške kulture određene države, a strateško ponašanje države predstavlja osnovu obaveštajnog delovanja. U radu se težišno razmatra obaveštajna komponenta Ministarstva spoljnih poslova sa aspekta strateške kulture i potrebe ponovnog uspostavljanja, u okviru tog ministarstva, organizacione celine zadužene za prikupljanje obaveštajnih podataka od značaja za nacionalnu bezbednost. Pored toga, u radu se analizira i aktuelna struktura obaveštajno-bezbednosnih službi Republike Srbije, koja je nepovoljna i ne odražava realne potrebe države u promenljivim međunarodnim odnosima. Eventualno uspostavljanje spoljne civilne obaveštajne službe državni organi bili bi u mogućnosti da znatno efikasnije procenjuju sve važnije izazove, rizike i pretnje koje se tiču bezbednosti i ostvarivanja nacionalnih interesa. Na taj način bi se u značajnoj meri povećao kapacitet ukupnog sistema bezbednosti Republike Srbije.

Ključne reči

Reference

*** (1983) Srbija i oslobodilački pokret na Balkanu (1856-1878). Beograd, knjiga 1
*** (1908) Srpske novine - Službeni dnevnik Kraljevine Srbije, br. 172, od 01.08
*** (1910) Srpske novine - Službeni dnevnik Kraljevine Srbije, br. 252, od 16.11
*** (1939) Uredba sa zakonskom snagom o uređenju MIP-a i diplomatskih i konzularnih zastupništava KJ u inostranstvu. Službene novine KJ, br. 187, 18.9
Dedijer, V. (1966) Sarajevo 1914. Beograd
Dimić, Lj. (2005) Ministarski saveti Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. godine. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Herman, M. (1991) Intelligence and policy: A comment. Intelligence and National Security, 6(1): 229-239
Kim, J. (2009) Cultural Dimensions of Strategy and Policy. US Army War College
Ković, M. (2011) 'Civilizatorska misija' Austrougarske na Balkanu - pogled iz Beograda (1901-1914). Istraživanja, br. 22, str. 365-379
Lopandić, D. (2015) Vreme sjaja, vreme tame - diplomate u vrtlogu istorije od XIII veka do 1941. godine. Beograd: Arhipelag
Lopičić, Đ.N. (2007) Konzularni odnosi Srbije - (1804-1918). Beograd: Zavod za udžbenike
Ljušić, R. (2005) Od Praviteljstvujuščeg sovjeta do Ministarskog saveta - Vlade u Kneževini i Kraljevini Srbiji (1805-1918). u: Srbija 19. veka, Beograd, Izabrani radovi, knj. 3
Mićić, S. (2018) Od birokratije do diplomatije - istorija jugoslovenske diplomatske službe 1918-1939. Beograd: Institut za noviju istoriju
Milošević, M., Bogdanović, B. (2004) Bezbednost obnovljene Srbije. Beograd: Službeni glasnik
Mišić, S.S. (2009) Albanija - prijatelj i protivnik - jugoslovenska politika prema Albaniji 1924-1927. Beograd: Službeni glasnik
Mitrović, A. (1969) Jugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920. Beograd
Perović, L. (2002) Milan Piroćanac o kralju Milanu Obrenoviću. Tokovi istorije, br. 3-4, str. 97-102
Popović, B.Lj. (2005) Istorija Ministarstva inostranih dela Srbije. Beograd: Diplomatska akademija
Ronge, M. (1939) Razvedka i kontrrazvedka. Moskva
Samardžić, M. (2004) Delatnost Milutina Garašanina na organizovanju srpske propagande u Staroj Srbiji i Makedoniji 1885. godine - koreni i plan. Istorijski časopis, br. 51, str. 109-127
Stevanović, D.L. (1920) Reorganizacija naše diplomatske struke. Zagreb: Hrvatski štamparski zavod
Stojančević, V. (1964) Obaveštajna služba u Karađorđevoj i Miloševoj Srbiji. Beograd: VIZ, Istorijska građa knj. III, 33-39
Swedler, A. (1986) Culture in Action: Symbols and Strategies. American Sociological Review, 51(2): 273-273
Štrbac, K., Milosavljević, B. (2019) Povezanost strateške kulture i strateškog ponašanja Izraela. Kultura polisa, br. 38, str. 281-293
Toje, A. (2009) Strateška kultura kao analitički alat - istorija, mogućnosti, geopolitika i vrednosti - primer EU. Bezbednost Zapadnog Balkana, broj 14, 2009, str. 3-23. juli-septembar
Valerijanovič-Višnjakov, J. (2010) Makedonski pokret i prevrat u Srbiji 29. maja 1903. Tokovi istorije, Beograd, br. 3, str. 7-23
Vojvodić, M. (1999) Putevi srpske diplomatije - ogledi o spoljnoj politici Srbije u XIX i XX veku. Beograd: Klio
Vojvodić, V. (1994) U duhu Garašaninovih ideja - Srbija i neoslobođeno srpstvo 1867-1876. Beograd: Prosveta
Vučetić, B. (2007) Prilog za biografiju Antonija Todorovića, 1880-1971. Istorijski časopis, Beograd, br. 55, str. 265-277
Žunec, O., Domišljanović, D. (2000) Obavještajno-sigurnosne službe Republike Hrvatske. Zagreb: Naklada Jesenski