Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:11
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:7
članak: 5 od 13  
Back povratak na rezultate
Zaštita materijala
2018, vol. 59, br. 1, str. 31-38
jezik rada: srpski
vrsta rada: naučni članak
objavljeno: 21/03/2018
doi: 10.5937/ZasMat1801031M
Creative Commons License 4.0
Uticaj dodatka nanopunila na svojstva silikonskih materijala na osnovu različitih prekursora mreža
aUniverzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet
bUniverzitet u Nišu, Tehnološki fakultet, Leskovac
cUniverzitet u Istočnom Sarajevu, Tehnološki fakultet, Zvornik, Republika Srpska, BiH

e-adresa: manjend@gmail.com

Projekat

Višeskalno strukturiranje polimernih nanokompozita i funkcionalnih materijala primenom različitih prekursora (MPNTR - 45022)

Sažetak

Pri projektovanju sirovinskog sastava elastomera, veoma je bitno izvršiti takav izbor polaznih prekursora koji će nakon procesa umrežavanja dati materijal za specifične uslove eksploatacije. U toku procesa umrežavanja makromolekula, izborom vrste i količine komponenata dobijaju se materijali željene elastičnosti, mehaničkih i hemijskih karakteristika. Silikoni, odnosno, polisiloksani, su zasigurno jedna od najinteresantnijih klasa elastomernih materijala. Već decenijama imaju veliki značaj kako u akademskom, tako i u industrijskom proučavanju, te su polja, u kojima se pronalazi njihova primena mnogobrojna (elektronika, proizvodi za ličnu negu, strukturno inženjerstvo i tekstil, medicina i sportska oprema i dr.). Silikoni, zbog svojih izvanrednih svojstava, su predodređeni za biomedicinsku primenu jer su bioinertni, transparentni i imaju izuzetnu propustljivost kiseonika. Međutim, ovi materijali se uglavnom odnose na dimetilsiloksan strukturu, koja je poznata po svojoj biokompatibilnosti. Odlična biokompatibilnost je, delom, zbog niske hemijske reaktivnosti, niske površinske energije i hidrofobnosti polidimetilsiloksana. Cilj ovog rada je bio da se odrede karakteristike regularnih mreža kao i da se ustanovi mogućnost umrežavanja linearnih višefunkcionalnih siloksana. Za sintezu su korišćeni vinil-funkcionalizovani siloksani kao i polisiloksani, uz dodatak nanopunila. Umrežavanje sistema na bazi polidimetildisiloksana kao i njihovih blendi izvođeno je na temperature od 80˚C u vakumu. Hemijska struktura dobijenih materijala je analizirana FTIR metodom, koja je potvrdila pretpostavljen mehanizam umrežavanja korišćenih silikonskih prekursora. Uticaj nanopunila na mehanička i termička svojstva dobijenih silikona je detaljno izučavan, pri čemu je prisutan jasan trend poboljšanja mehaničkih svojstava silikona sa dodatkom nanopunila. Uticaj nanopunila (silicijum(IV)oksida) na toplotna svojstva silikona je potvrđen na osnovu DSC rezultata. Iz ove grupe linearnih organofunkcionalnih siloksana, u poslednje vreme, difunkcionalni α, ω - organofunkcionalni siloksani su sve više u centru pažnje nauke i ekonomije, kao reaktivni reagensi za sintezu organskih polimera. Tri kooperativna uticaja, unutrašnja fleksibilnost, karakteristike lateralnog pakovanja individualnih makromolekula i prisustvo intermolekulskih privlačenja, predstavljaju veoma osetljiv sistem faktora koji se moraju posmatrati ukoliko se žele dobiti definisana svojstva. Na osnovu ovoga hemijskim dizajniranjem podešavana je struktura mreža i vremenski praćen stepen kritične konverzije umrežavajućih materijala.

Ključne reči

nanokompoziti; elastomeri; silikon; silicijum(IV)oksid

Reference

*** Dow Corning® solutions for scar care. u: Product Information Form No. 52-1049-01, Dow Corning Corp. Healthcare Industries
*** Dow Corning® wound management silicones and beyond. Dow Corning Corp. Healthcare Industries, Product Information Form No. 52-1042-01
Allen, R.C., Wilkes, G.L., Yilgor, I., Wu, D., McGrath, J.E. (1986) The Synthesis and Characterization of Poly(Dimethylsiloxane) Based Liquid Crystals. Die Makromolekulare Chemie, 187(12): 2909-2931
Armitage, D.A. (1982) Comprehensive organometallic chemistry. Oxford: Pergamon, vol. 2, p. 117-120
Barry, A.J., Beck, H.N. (1962) In inorganic polymer. New York: Academic Press
Chalk, A.J., Harrod, J.F. (1965) The Mechanism of the Hydrosilation of Olefins Catalyzed by Group VIII Metal Complexes. J. Am. Chem. Soc., 16-27; 87
Chalk, A.J. (1970) The hydrosilation of olefins catal̂zed by some rhodium and cobalt complexes. Journal of Organometallic Chemistry, 21(1): 207-213
Eaborn, C., Bott, R.W. (1968) The bond to carbon. New York: Marcel Dekker
Eaborn, C. (1960) Organosillcon Compounds. London: Butterworths Scientific Publications
Fearon, F.W.G. (1986) High performance polymers. Elsevier
Harrod, J.F., Chalk, A.J. (1977) Organic synthesis via metal carbonyls. New York: Wiley-Interscience, vol. 2, p. 673
Harrod, J.F., Chalk, A.J. (1966) Homogeneous Catalysis. III. Isomerization of Deuterio Olefins by Group VIII Metal Complexes. Journal of the American Chemical Society, 88(15): 3491-3497
Harrod, J.F., Chalk, A.J. (1964) Homogeneous Catalysis. I. Double Bond Migration in n -Olefins, Catalyzed by Group VIII Metal Complexes. Journal of the American Chemical Society, 86(9): 1776-1779
Kanar, N. (2006) Silicone PSAs: Trends in the east and west. u: 29th Pressure Sensitive Tape Council Technical Seminar, Las Vegas, Nevada, Proceedings
Koerner, G., Schulze, M., Weis, J. (1991) Silicones: chemistry and technology, book. Essen, Germany: Vulkan-Verlag
Kuckertz, V.H. (1966) Siloxanmodifizierte polypyromellitimide. Die Makromolekulare Chemie, 98(1): 101-108
Lukevics, E., Belyakova, Z.V., Pomeransteva, M.G., Voronkov, M.G. (1977) Hydrosilylation. Recent achievements. J. Organomet. Chem. Libr., 1-9; 5
Marciniec, B., Gulinski, J., Urbaniak, W., Kornetka, Z.W. (1992) Comprehensive Handbook on Hydrosilylation, B. Oxford: Marciniec (ed) Pergamon Press, p. 754
Nakamura, A. (2004) Silicone-based pressure sensitive adhesive and adhesive tape. PCT Patents WO2004111151 A3
Noell, J.L.W., Wilkes, G.L., Mohanty, D.K., McGrath, J.E. (1990) The preparation and characterization of new polyether ketone-tetraethylorthosilicate hybrid glasses by the sol-gel method. Journal of Applied Polymer Science, 40(78): 1177-1194
Noll, W. (1968) Chemie und Technologie der Silicone. Weinheim: Verlag Chemie
Ojima, I. (1989) The chemistry of organic silicon compounds. New York: Wiley Interscience, Chapter 25, vol. 2, p.1479-1526
Okumura, Y., Ito, K. (2001) The Polyrotaxane Gel: A Topological Gel by Figure-of-Eight Cross-links. Advanced Materials, 13(7): 485-487
Owen, M.J. (1981) Why silicones behave funny. Chemtech, 11, 288
Pukhnarevich, V.B., Lukevics, E., Kopylova, L.I., Voronkov, M.G. (1992) Perspectives of Hydrosilylation. Riga, Latvia: Institute of Organic Synthesis
Rochow, E.G. (1987) Silicon and silicones. Springler-Verlag
Rumeau, A., Thomas, X. (1998) u: Silicone skin adhesive seminar, Dow Corning Corp, Healthcare Industries, Internal presentation
Shenar, R., Norsten, T.B., Rottelo, V.M. (2009) Polymer mediated nanaparticle assembly. Advanced Materials, 657-669; 17
Speier, J.L. (1979) Advances in organometallic chemistry. New York: Academic Press, Vol. 17, p. 407-447
Underhill, A., Charlton, A., Wilkes, S., Butler, I., Kobayashi, A., Kobayashi, H. (1995) Developments in the chemistry of sulphur-donor ligands. Synthetic Metals, 70(1-3): 1101-1104
Wacker (1988) Silicone - Sand, der sich nützlich macht. u: 40jährige Wacker Jubiläumsschrift
Wen, J., Wilkes, G.L. (1996) Organic/Inorganic Hybrid Network Materials by the Sol−Gel Approach. Chemistry of Materials, 8(8): 1667-1681
Wescott, J., Yoon, T.H., Rodrigues, D., Kiefer, L., Wilkes, G., Mcgrath, J. (1994) Synthesis and Characterization of Triphenylphosphine Oxide-Containing Poly(Aryl Imide)-Poly(Dimethyl Siloxane) Randomly Segmented Copolymers. Journal of Macromolecular Science, Part A, 31(8): 1071-1085
Yilgur, I., Riffle, J.S., Wilkes, G.L., McGrath, J.E. (1982) Siloxane-urea segmented copolymers. Polymer Bulletin, 8(11-12):