Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:16
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:13
članak: 7 od 19  
Back povratak na rezultate
Medicinski glasnik Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma 'Zlatibor'
2017, vol. 22, br. 64, str. 33-62
jezik rada: srpski, engleski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljeno: 21/05/2017
doi: 10.5937/medgla1764033T
Creative Commons License 4.0
Pravno shvatanje namerne lekarske greške
Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru

e-adresa: mirzatotic@yahoo.com

Sažetak

Rad je posvećen lekaru, profesionalcu i humanisti koji se posvetio medicini i obavezao na doživotno učenje, na etiku i pružanje pomoći ugroženim, čak i protiv njihovog izričitog pristanka. Tema je fokusirana na problem namerne lekarske greške, sa ciljem da istu negira u tom kontekstu, da savesnog lekara zaštiti od delikta i oslobodi moralnog tereta. U radu se teži odgovoru na pitanje, ako je greška nastala kao promašaj lekara na štetu korisnika (pacijent), kako u tom slučaju tretirati njegov pokušaj, učinjen profesionalno i sa najboljom namerom, bez obzira na fatalan ishod? Osim toga, medicinsko-pravna teorija i praksa, pored namerne, poznaju i nenamernu lekarsku grešku za čije nastajanje nije predviđena nikakva odgovornost, jer se ponašanje lekara ne kosi sa medicinskom etikom, standardima i pravilima. S tim u vezi, autor svoje istraživanje bazira na sledećim pitanjima: da li uopšte postoji namerna lekarska greška, ko je spreman da svesno ugrozi pacijenta postupcima protivnim medicinskim pravilima (nemar, izbegavanje pružanja pomoći, pogrešna dijagnoza, nepropisna terapija, neodgovoran odnos, diskriminacija), ko je kompetentan da preduzetu radnju proglasi greškom (namerna, nenamerna) i koji su dokazi potrebni da bi se surovo atakovalo na integritet vrhunskog stručnjaka, koji će biti okrivljen i procesuiran? Literatura obiluje tvrdnjama da je lekarska greška stara koliko i sama medicina, što nije tačno. Takođe, netačno je da se njeno prvo pojavljivanje vezuje za sredinu XIX veka. U pitanju je grubo potiranje davnih medicinskih tragova, imajući u vidu da je i pre navedenog perioda postojala vrlo uspešna medicina sa kvalitetnim narodnim lekarima i njihovim briljantnim uspesima, ali i sa bolestima i umrlim licima. Što se tiče podatka o tačnom nastanku lekarske greške, stav autora je da isti nikada ne mora biti saopšten jer je u domenu istorije koja, za razliku od mnogih nauka, nije egzaktna i ne mora joj se uvek verovati. Svaka lekarska greška je višestruko zanimljiva, najpre istraživačima u pravom smislu te reči, a onda i kolumnistima senzacionalistima. Potonji vide krivca jedino u lekaru, jer mnogi od njih nisu prisustvovali sceni kada isti poražen napušta Službu hitne pomoći, ordinaciju, operacionu salu ili drugi zdravstveni prostor, jer mu se dogodilo nešto najstrašnije u struci - izgubio je pacijenta. Senzacionalisti se retko bave scenama kada očaj i suze ustupaju mesto radostima, osmehu i egzaltaciji. Ne shvataju da je nemoguće sresti lekara koji će potpuno svesno, dakle, namerno pogaziti struku, etičke vrednosti, Hipokratovu zakletvu, direktno ugroziti zdravlje ili život pacijenta, odnosno napraviti namernu grešku i izvršiti krivično delo.

Ključne reči

Reference

Alldred, D.P., Standage, C., Zermansky, A.G., Jesson, B., Savage, I., Franklin, B.D., Barber, N., Raynor, D.K. (2008) Development and validation of criteria to identify medication-monitoring errors in care home residents. International Journal of Pharmacy Practice, 16(5): 317-323
Cha, A.E. (2016) Researchers: Medical errors now third leading cause of death in United States: To your health. Washington Post, Todays World View Newsletter, May 3
Deutsch, E. (1997) Medizinrecht Arztrecht, Arzneimittelrecht und Medizinprodukterecht. Berlin: Springer
Katzenmeier, C. (2002) Ist ein deutscher... Arzthaftung. Tübingen: J.C.B. Mohr (Paul Siebeck), S. 636
Laufs, A. (2003) Der mündige, aber leichtsinnige Patient. NJW, H. 32
Mchale, J., Fox, M., Gunn, M., Wilkinson, S. (2007) Health care law: Text and materials. London, pp. 151-154
McKee, M., Baeten, R., ur. (2008) Patient mobility in the European Union: Learning from experience. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe
McKee, M., Mossialos, E., Belcher, P. (1996) The Influence of European Law On National Health Policy. Journal of European Social Policy, 6(4): 263-286
Mićović, P. (2008) Zdravstveni menadžment - menadžment zdravstvenog sistema i zdravstvenih ustanova. Beograd: IP Obeležja, str. 342
Mićović, P.M. (2000) Menadžment zdravstvenog sistema. Beograd: Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija
Mujović-Zornić, H. (2004) Lekarska greška - medicinski ili pravni pojam?. Svet rada, Vol. 1, 6, str. 821
Mujović-Zornić, H. (2015) Sudsko veštačenje u medicini rada. u: Udruženje sudskih veštaka u medicini rada (petnaesti simpozijum), Zbornik radova, Beograd, str. 8-19
Mujović-Zornić, H. (2010) Odnos građanske i krivične odgovornosti za slučaj medicinskih šteta. u: Aktualnosti građanskog i trgovačkog zakonodavstva i pravne prakse, Mostar, str. 394-395
Mujović-Zornić, H. (2011) Medicinske greške u okvirima građanskopravne odgovornosti. Strani pravni život, br. 3, str. 98-112
N.N. (2014) Na smrt osuđena lekarka koja je trgovala bebama. Večernje novosti, str. 9, 15. januar
Nenadović, M. (2007) Medicinska etika - pismo Paula Mantegaca sinu. Beograd: Univerzitet u Prištini - Medicinski fakultet, (pismo u celini preuzeto iz Medicinska etika, 1992. godine, autora prof. dr Dimitrija P. Milovanovića); str. 224-226
Nenadović, M. (2007) Medicinska etika - kineska medicina. Beograd: Univerzitet u Prištini - Medicinski fakultet, str. 121-123
Radišić, J. (2007) Odgovornost zbog štete izazvane lekarskom greškom u lečenju i u obaveštavanju pacijenta. Beograd: Nomos
Radišić, J. (2008) Medicinsko pravo. Beograd: IP Nomos, str. 58
Schreiber, H.L. (1995) Der Standard der erforderlichen Sorgfalt als Haftungsinstrument. Versicherungsmedizin, 1, str. 3
Sieiglitz, S. (1989) Die Wrongful birth und Wrongful life Problematik im deutschen Deliktsrecht. München, S. 196
Stauch, M., Wheat, K., Tingle, J. (1999) Sourcebook on medical law. London - Sydney, pp. 275-307
Škorić, M. (2007) Pravna regulacija reproduktivnog i terapeutskog kloniranja na međunarodnoj i nacionalnoj razini. Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilište, Rijeka, br. 2, str. 1244
Templton, Dž.M. (2012) Knjiga životnih zakona - 200 večnih duhovnih načela iz celog sveta. Beograd: Mladinska knjiga, str. 520
Totić, I. (2016) Ekonomika zdravstva Državni univerzitet u Novom Pazaru. Novi Pazar, str. 343
Vukmanović, Č.L. (1994) Menadžment u zdravstvu politika i strategija zdravstvenog razvoja. Beograd: Savremena administracija
Vuori, H. (1981) Primary health care in industrialized countries. Zurich: Die Allegemeinpraxis, pp. 83-111
Wren, D.A., Voich, D.V. (1994) Menadžment (proces, struktura i ponašanje). Beograd: Grmeč, str. 449
Zimmerman, A. (1999) Anti-Semitism as Skill: Rudolf Virchow's Schulstatistik and the Racial Composition of Germany. Central European History, 32(04): 409