Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:23
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:11
članak: 5 od 13  
Back povratak na rezultate
Sociološki pregled
2016, vol. 50, br. 2, str. 247-266
jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljeno: 09/03/2017
doi: 10.5937/socpreg1602247M
Creative Commons License 4.0
Dubinska ekologija - pokret i novi pristup u rešavanju ekoloških problema
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Novi Sad

Sažetak

U industrijskom društvu priroda je shvaćena kao resurs za neograničeno iskorišćavanje, a entropijske posledice njenog zagađivanja i iscrpljivanja mogu se uspešno kontrolisati i rešavati. Na neljudske entitete gleda se kao na sirovine za tehničku manipulaciju i uvećanje standarda života potrošača u masovnim društvima. Suprotno takvom utilitarnom pragmatizmu nastaju nova shvatanja odnosa čoveka, društva i prirode i različite koncepcije ekološki uravnoteženog razvoja. Po tim shvatanjima prelaz u ekološko društvo i ekološku kulturu neće biti moguć bez zamene dosadašnje antropocentrične etike ekološkom ili ekocentričnom etikom. U spektru teorija ekološke etike nastaje dubinska ekologija o kojoj se razmišlja kao o pokretu i novom pristupu u rešavanju ekoloških problema. Dubinska ekologija je vrsta ekozofije koju je oblikovao Arne Nes, a usmerena je mudrosti i ekološkoj ravnoteži. Zasniva se na ekološkoj nauci ali postavlja dublja pitanja o uzrocima ekološke krize i korespondira s opštim diskursom o održivom razvoju. U članku je prikazana platforma dubinskog ekološkog pokreta i navedena osnovna načela dubinske ekologije. Data su objašnjenja za dve osnovne norme dubinske ekologije (samorazumevanje i biosferični egalitarizam) i kritike takvog shvatanja.

Ključne reči

Reference

Bek, U. (2001) Rizično društvo. Beograd: Filip Višnjić
Cifrić, I. (2002) Dubinski ekološki pokret. Ekozofija T Arne Nesa. Socijalna ekologija, Vol. 11, No. 1-2, str. 29-55
Cifrić, I. (2012) Leksikon socijalne ekologije. Zagreb: Školska knjiga
Commoner, B. (1971) The closing circle. New York: Bantham Books
de Žarden, D.R. (2006) Ekološka etika - uvod u ekološku filozofiju. Beograd: Službeni glasnik
Devall, B., Sessions, G. (1985) Deep ecology: Living as if nature mattered. Salt Lake City: Peregrine
Jukić, J. (2002) Ekologija u novoj religioznosti. Socijalna ekologija, Vol. 11, No. 1-2, str. 57-80
Keler, J. (2006) Liberalizam i prava prirode. Teme, vol. 30, br. 3, str. 405-410
Kirn, A. (1996) Od antropocentrične ka ekocentričnoj etici. u: Ekologija i etika, Beograd: Eko Centar
Lipovetsky, G. (1992) Le crepuscule du devoir: L'ethique indolore des nouveaux temps democratique. Paris
Lovelock, J. (1979) Gaia: A new look at life on earth. Oxford: Oxford University Press
Markus, T. (2003) Dubinska ekologija kao ekološka filozofija. Socijalna ekologija, Vol. 12, No. 3-4, str. 143-163
Mišković, M.M. (2009) Socijalna ekologija. Novi Sad: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, 149-153
Naess, A. (1993) The deep ecological movement: Some philosophical aspects.
Naess, A., Rothenberg, D. (1989) Ecology, community and lifestyle. University Press
Naess, A., Inquiry, P. (1986) The Deep Ecological Movement. Philosophical Inquiry, 8(1): 10-31
Naess, A. (1973) The shallow and the deep, long-range ecology movement. A summary-. Inquiry, 16(1-4): 95-100
Naess, A., Rothenberg, D. (1989) Introduction: Ecosophy T – from intuition to system. u: A. Naess [ur.] Ecology, community and lifestyle, str. 1-22
Pavlović, V. (2003) Društveni pokreti i promene. Beograd: Udruženje za političke nauke