Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 2 od 36  
Back povratak na rezultate
Pravo i privreda
2018, vol. 56, br. 7-9, str. 136-154
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan

Pojam sporazuma u pravu konkurencije
Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Republika Srpska, BiH

Sažetak

Pojam restriktivnog sporazuma se ne definiše u primarnim izvorima prava EU, niti u pravu konkurencije Srbije. Time je otvoren prostor za različita tumačenja u pravnoj teoriji i praksi primene normi o zabrani restriktivnih sporazuma sadržanih u članu 101 Ugovora o funkcionisanju EU, odnosno članu 10 Zakona o zaštiti konkurencije RS. Pitanje kada postoji sporazum sa aspekta prava konkurencije je od velikog praktičnog značaja, jer od odgovora na njega zavisi domašaj pravila o zabrani restriktivnih sporazuma. Autor se u ovom članku fokusira na jedan elemenat pojma - sporazum. Teorija i praksa se slažu da je pojam sporazuma u pravu konkurencije širi od pojma ugovora u građanskom pravu. Ipak, teorija prava konkurencije ne nudi jednu opšte prihavćenu definiciju sporazuma, a praksa, razumljivo, ima kazuistički pristup ovom pitanju. Cilj ovog članka je da se kroz analizu prakse Komisije i Suda pravde EU izdvoje faktori koji su odlučujući prilikom utvrđivanja postojanja sporazuma, jer je to prvo pitanje na koje se mora odgovoriti u svakom postupku koji se vodi zbog povrede zabrane restriktivnih sporazuma. Autorka uočava odstupanja od opštih pravila ugovornog prava zbog kojih pojam sporazuma u pravu konkurencije ima šire značenje od pojma ugovora u građanskom pravu. Ona konstatuje, ipak, da osnovno pravilo građanskog prava o neophodnosti postojanja saglasne volje učesnika sporazuma, izražene nedvosmisleno rečima ili ponašanjem, važi bez izuzetka i u pravu konkurencije. Na kraju rada autor analizira praksu Komisije za zaštitu konkurencije RS u svetlu prethodno iznetih stavova.

Ključne reči