Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:3
članak: 1 od 6  
Back povratak na rezultate
Kultura
2019, br. 165, str. 305-324
jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljeno: 13/02/2020
doi: 10.5937/kultura1965305S
Od predmetne ka sistemskoj umetnosti
Univerzitet Singidunum, Fakultet za medije i komunikacije - FMK, Beograd

Sažetak

Za razliku od standardnih pristupa u tumačenju neoavangardnih praksi, uglavnom baziranih na Birgerovoj (Peter Birger) interpretaciji, čije je polazište avangarda, a ishod institucionalizacija avangardnih praksi i gubitak kritičkog potencijala, cilj ovog istraživanja je da pokaže da su one efekat promena koje se mogu prepoznati u različitim registrima i da se mogu dovesti u vezu sa Kunovim (Thomas S. Kuhn) pojmom promene paradigme. Teza ovog istraživanja je da neoavangardne prakse predstavljaju uvođenje novog načina funkcionisanja umetničkog rada, a to je sistem. Sistemski način funkcionisanja predstavlja kritički odmak od pojma autonomije koji je od ključnog značaja za modernističko shvatanje umetnosti i uvođenje relacionog načina funkcionisanja umetničkog rada, baziranog na povezivanju različitih elemenata, umetničkih i neumetničkih, kao i uspostavljanje konekcija sa neumetničkim registrima i sistemima. Zaključak ovog istraživanja je da je sistemski način funkcionisanja umetničkog rada proizvod izmenjenog društvenog konteksta, jačanja konzumerističkog društva, dominacije medija masovne komunikacije i masovne kulture čiji su efekti masovna proizvodnja slika i njihova dominacija u registru vizuelnog, do tada rezervisanog samo za umetnost. Istovremeno, sistem kao izmenjeni način funkcionisanja umetničkog rada je, gledano iz današnjeg ugla, tranzicioni period između dualnog (svet vs. slika, apstrakcija vs. reprezentacija, visoka vs. masovna umetnost...) i umreženog načina funkcionisanja, što je ključno obeležje umetnosti na početku 21. veka.

Ključne reči

savremena umetnost; neoavangarda; sistem; umreženi svet; nove umetničke prakse; avangarda; autonomija umetnosti

Reference

Bauman, Z., Donskis, L. (2018) Fluidno zlo. Novi Sad: Mediterran
Birger, P. (1998) Teorija avangarde. Beograd: Narodna knjiga
Burnham, J. (1968) Systems aesthetics, systems. Cambridge: Whitechapel Gallery, priredio Shanken, E. A. (2015)
Burnham, J. (1975) Beyond modern sculpture. New York: George Braziller
Capra, F. (2015) Systems theory and the new paradigm. u: Shanken, E. A [ur.] Systems, Cambridge: Whitechapel Gallery
Debor, G. (1967) Drustvo spektakla. http://gerusija.com/downloads/ Drustvo_spektakla.pdf
Frejzer, A. (2005) Od kritike institucija do institucije kritike. Prelom, 8/9; Beograd: Prelom kolektiv; (2008)
Fried, M. (1967) Art and objecthood. http://atc.berkeley.edu/201/readings/FriedObjcthd.pdf
Greenberg, C. (1934) Avant-garde and kitsch. u: Art and Culture (1961), Beacon Press
Groys, B. (2005) The mimesis of thinking, systems. Cambridge: Whitechapel Gallery, priredio Shanken, E. A. (2015)
Hopkins, D. (2006) Introduction. u: Hopkins D [ur.] NEO-avant-garde, Amsterdam: Rodopi
Kuhn, T.S. (2002) Struktura znanstvenih revolucija. Zagreb: Naklada Jasenski i Turk
Lipard, L.G. (1968) The dematerialisation of art. u: Battcock G. [ur.] Changing. Essays in A RT Criticism (1971), New York: A Dutton Paperback
Luhmann, N. (1995) Systems theory and post-modernism. London: School of Economics and Political Science, https://www.youtube.com/watch?v=EHnbWEYHkd8
Luhmann, N. https://youtu.be/qRSCKSPMuDc
Stanković, M. (2018) Ah! is what makes life more interesting than art. Zbornik seminara za studije moderne umetnosti, Filozofski fakultet, Beograd, br. 14