Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:23
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:21
članak: 2 od 6  
Back povratak na rezultate
Zbornik radova Pedagoškog fakulteta, Užice
2017, br. 19, str. 131-142
jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
objavljeno: 01/02/2019
Creative Commons License 4.0
Ulična umetnost i zloupotreba umetnosti - građenje kritičkog posmatrača
Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet, Užice

Sažetak

Pažnja stručne javnosti, medija i široke javnosti koju ulična umetnost privlači u poslednje dve decenije neprekidno raste. Od prapočetaka, koje označavaju pioniri njujorške grafiti scene do danas, ulična umetnost razvila se u odnosu na grafite u drugačijem pravcu i etablirala se kao legitimna i relevantna savremena umetnička praksa. Atraktivnost dela i pažnja koju iznenadnim susretom ona privlači, prepoznate su i u ogromnoj meri utilizovane u marketinške svrhe na raznim nivoima. Imitirajući umetnost u javnom prostoru, komercijalne kampanje, ideološka propaganda, jezik mržnje i demonstracije teritorijalnosti uspevaju da stignu do najšire publike, do svakoga ko prostor koristi. Nekritični posmatrač tako u javnom prostoru postaje konzument sadržaja koje bi u sferama koje može da kontroliše ukinuo ili kritički sagledao. Kako i ulična umetnost, i uličnoj umetnosti nalik forme apeluju na posmatrača primarno na nivou vizuelne prijemčivosti. Čini se da je obaveza odgovornog obrazovnog sistema da formira kritičkog posmatrača koji ume da razlikuje umetnost od manipulacije vizuelnim sredstvima, a nastava likovne kulture nameće se kao logičan prostor za to. Metodom uporedne likovne analize ilustrativnih primera umetničkih i neumetničkih intervencija, biće ponuđeni argumenti za tvrdnju da se likovni jezik i jezik materijala karakterističan za uličnu umetnost koristi u neumetničke svrhe. Dekonstrukcijom značenjskog sloja uporedno analizirianih primera biće omogućeno jasno uočavanje razlike između umetničkih i neumetničkih težnji i ciljeva vizuelno sličnih intervencija. Uobičajeni nastavni metod analize umetničkog dela biće posmatran kao funkcionalni alat u osposobnjavanju pojedinca da kritički sagledava slikovne sadržaje.

Ključne reči