Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:15
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:11
članak: 3 od 1519  
Back povratak na rezultate
Tehnika
2020, vol. 75, br. 1, str. 31-37
jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
doi:10.5937/tehnika2001031R
Creative Commons License 4.0
Naftna industrija i klimatske promene
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet

e-adresa: dejan.radivojevic@rgf.bg.ac.rs

Sažetak

Uprkos tome što je problem klimatskih promena poznat dugi niz godina i dalje veliki broj ljudi poistovećuje pojam vremenskih prilika sa klimom ne uzimajući u obzir različitu dužinu njihovog trajanja. U medijima se vrlo često mogu naći katastrofična predviđanja vezana za zagrevanje naše planete usled neodgovornog ponašanja čoveka. Sa druge strane geolozi znaju da je tokom geološke prošlosti naše planete bilo mnogo toplijih intervala od današnjih kao i da ti intervali nisu neminovno rezultovali masovnim izumiranjem živog sveta već su u nekim slučajevima pogodovali maksimalnom razviću nekih i formiranju novih vrsta. Naftne kompanije koje su označene kao glavni emiteri gasova staklene bašte, koji su najbitniji uzročnik globalnog zagrevanja, se različitim strategijama bore sa ovim problemom. Generalno se ove strategije mogu svesti na dve najvažnije - ignorisanje problema kao što to čine američke i arapske kompanije i proaktivni pristup kod evropskih kompanija. U Srbiji, jedina naftna kompanija, NIS Gaspromnjeft ima proaktivan pristup slično kao i ostale kompanije u Evropi i našem okruženju. Ona se transformisala u energetsku kompaniju koja je svoju poslovnu strategiju prilagodila održivom razvoju rekonstrucijom Rafinerije Pančevo i započinjanjem dva energetska projekta - izgradnje termoelektrane-toplane Pančevo i vetroparka Plandište.

Ključne reči

Reference

Cook, J. (2011) Geologist and climate change denial. 09.06.2011, https://skepticalscience.com/Geologists-climate-change-denial.html
Hansen, J., Sato, M., Ruedy, R., Schmidt, G., Lo, K., Persin, A. (2018) Global temperature in 2017. http://www.columbia.edu/~jeh1/mailings/2018/20180118_Temperatur e2017.pdf, 18.01.2018
Hansen, J., Sato, M., Russell, G., Kharecha, P. (2013) Climate sensitivity, sea level and atmospheric carbon dioxide. Philosophical Transactions of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences, 371(2001): 20120294-20120294
Heede, R. (2014) Tracing anthropogenic carbon dioxide and methane emissions to fossil fuel and cement producers, 1854-2010. Climatic Change, Volume 122, Issue 1-2, pp 229-241
Heede, R. (2019) Carbon majors, Updating activity data, adding entities, & calculating emissions: A training manual. 30.09.2019, http://climateaccountability.org/pdf/TrainingManual %20CAI%2030Sep19lores.pdf
Lisiecki, L.E., Raymo, M.E. (2005) Correction to A Pliocene-Pleistocene stack of 57 globally distributed benthic d18O records. Paleoceanography and Paleoclimatology, Vol. 20, Issue 2
Rowlands, I.H. (2000) Beauty and the beast?: BP's and Exxon's positions on global climate change. Environment and Planning C: Government and Policy, 18(3), 339-354
Skjaerseth, J.B., Skodvin, T. (2003) Climate change and the oil industry common problem, varying strategies issues in environmental politics. Manchester University Press
Supran, G., Oreskes, N. (2017) Assessing ExxonMobil's climate change communications (1977-2014). Environmental Research Letters, Vol. 12, No 8
The Guardian (2019) What do we know about top 20 global polluters?. 09.10.2019, https://www.theguardian.com/environment/2019/oct /09/what-we-know-top-20-global-polluters