Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2
članak: 10 od 28  
Back povratak na rezultate
Baština
2014, br. 37, str. 321-350
jezik rada: engleski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljeno: 01/10/2015
Istorijska pozadina iračko-kuvajtskog sukoba
College of Letters and Sciences, La Jolla, USA

e-adresa: shanish@nu.edu

Sažetak

U cilju boljeg razumevanja sukoba između Iraka i Kuvajta iz 1990/1991. godine, od suštinske je važnosti proučavati korene tog sukoba, kada je Kuvajt bio deo Basra vilajeta u okviru Otomanskog carstva u XIX veku. Autor naglašava i ulogu imperijalističkih sila u očuvanju autonomnog statusa Kuvajta i u podeli Otomanskih teritorija posle Prvog svetskog rata, kao i njihovu ulogu u traganju za uticajem i kontrolom politike u regionu. Nadalje, autor istražuje promene u iračkoj politici od svoje nezavisnosti iz 1932. godine u cilju razumevanja njegove politike prema Kuvajtu. Odnosi između Kuvajta i Britanije tokom ovog perioda (XIX i XX vek) takođe imaju uticaj na ovu raspravu, jer je Britanija štitila i sprečavala Kuvajt da ne postane sastavni deo Otomanske imperije i deo Iraka onda kada je obrazovan nakon Prvog svetskog rata. Britanska moć je bila jača od Otomanske, tako da ova potonja nije mogla da izazove britansku. U radu se takođe istražuje politika Iraka 1961. godine kada je počeo da polaže pravo na Kuvajt nakon nezavisnosti od Britanije. Objašnjene su i promene u iračkoj politici 1963. godine i njegovo priznanje Kuvajta usled promena režima. Takođe se istražuje i iračka politika posle 17. jula 1968. godine, kada je Ba'th po drugi put došao na vlast. Autor je obratio pažnju i na dolazak na vlast Sadama Huseina 1979. godine. Osim toga, autor se bavi i pitanjem iračko-iranskog rata i njegovog uticaja na odnose između Iraka i Kuvajta u cilju dokazivanja činjenice da je Irak popravio svoje odnose sa Kuvajtom tokom rata, koji su služili iračkim nacionalnim interesima dobijanjem finansijske pomoći i korišćenjem teritorije Kuvajta za trgovinu i ratne svrhe. Ishod rata i potreba Iraka za kapitalom radi izgradnje svoje ekonomije i vojske uticali su na konfrontaciju između Iraka i Kuvajta, onda kada je iračko rukovodstvo percepiralo ravnotežu snaga u svoju korist. Ova pitanja su obrađena pozivanjem na realističke pojmove moći i nacionalnog interesa kao i korišćenjem arapskog nacionalizma radi opravdanja invazije.

Ključne reči

sukob; Irak; Kuvajt; Otomansko carstvo; nezavisnost; velike sile; ekonomija; razvoj