Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:11
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:9

Sadržaj

članak: 1 od 8  
Back povratak na rezultate
2019, vol. 25, br. 2, str. 17-22
Procena agronomskih i senzornih karakteristika hibrida kukuruza šećerca
aInstitut za kukuruz 'Zemun polje', Beograd-Zemun
bInstitut za prehrambene tehnologije, Novi Sad

e-adresajsrdic@mrizp.rs
Projekat:
Poboljšanje svojstava kukuruza i soje molekularnim i konvencionalnim oplemenjivanjem (MPNTR - 31068)

Sažetak
Kukuruz šećerac se smatra ukusnim i kvalitetnim povrćem. Njegovo zrno sadrži šećere, amino-kiseline, minerale i vitamin B koji su u veoma dobrom odnosu. Koristi se u svežem stanju odmah nakon berbe, ali takođe i za industrijsku preradu i zamrzavanje zrna. U procesu oplemenjivanja kukuruza šećerca, podjednaka pažnja posvećuje se stvaranju hibrida visokog i stabilnog prinosa, kao i poboljšanju tehnoloških i senzornih karakteristika klipa i zrna. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde agronomske i senzorne karakteristike 12 hibrida kukuruza šećerca, od kojih su tri hibrida bila komercijalna, a 9 eksperimentalnih. Ogled je bio postavljen po principu RCBD, na dve lokacije i u tri ponavljanja. Analiza agronomskih karakteristika obuhvatila je: prinos svežeg klipa bez komušine, dužinu klipa, broj redova zrna i randman zrna. Od senzornih karakteristika analizirane su sledeće: izgled klipa, boja, miris, slatkoća, sočnost, hrskavost i tvrdoća perikarpa. Senzorne karakteristike procenjivalo je 15 dobrovoljaca, koristeći skalu 1 - 9. Prinos svežeg klipa značajno je varirao u odnosu na lokacije i hibride. Najviši prinos postigao je eksperimentalni hibrid ZP 481/1su - 13,33 t ha-1, dok je najniži prinos bio kod hibrida ZP504su (7,14 t ha-1). Razlike u pogledu senzornih karakteristika između posmatranih hibrida takođe su primećene, ali svi hibridi su uglavnom imali zadovoljavajuće senzorne ocene sa srednjom vrednošću preko 7,30/9,00. Najbolji hibrid kukuruza šećerca prema senzornim ocenama bio je ZP 483/1su (8.29/9,00), dok je najprinosniji hibrid ZP 481/1su imao nisku senzornu ocenu od 7,70.
Reference
Alan, Ã., Kinaci, G., Kinaci, E., Basciftci, Z.B., Sonmez, K., Evrenosoglu, Y., Kutlu, I. (2014) Kernel quality of some sweet corn varieties in relationship to processing. Notulae Botanicae Horti Agrobotanici Cluj-Napoca, 42(2): 414-419
da Silva, C.J., Barbieri, B.V.H., Rangel, R.M., Bonnas, D.S., Luz, J.M.Q., Oliveira, R.C. (2015) Sensory acceptance of hybrids of sweet corn and hybrids of green corn in harvest intervals. Revista Ceres, 62(1): 01-08
Das, A.K., Singh, V. (2016) Antioxidative free and bound phenolic constituents in botanical fractions of Indian specialty maize (Zea mays L.) genotypes. Food Chemistry, 201: 298-306
FAOSTAT (2019) Food and agriculture organization of the United Nations, statistics division. http://www.fao.org/faostat/en/#data/TP
Gere, A., Losó, V., Györey, A., Kovács, S., Huzsvai, L., Nábrádi, A., Kókai, Z., Sipos, L. (2014) Applying parallel factor analysis and Tucker-3 methods on sensory and instrumental data to establish preference maps: Case study on sweet corn varieties. Journal of the Science of Food and Agriculture, 94(15): 3213-3225
Ibrahim, K.E., Juvik, J.A. (2009) Feasibility for improving phytonutrient content in vegetable crops using conventional breeding strategies: A case study with carotenoids and tocopherols in sweet corn and broccoli. Journal of Agricultural and Food Chemistry, 57(11): 4636-4644
Kashiani, P., Saleh, G. (2010) Estimation of genetic correlations on sweet corn inbred lines using SAS mixed model. American Journal of Agricultural and Biological Sciences, 5(3): 309-314
Mesarović, J., Srdić, J., Mladenović-Drinić, S., Dragičević, V., Simić, M., Brankov, M., Milojković-Opsenica, D. (2019) Evaluation of the nutritional profile of sweet maize after herbicide and foliar fertilizer application. Journal of Cereal Science, 87: 132-137
Najeeb, S., Sheikh, F.A., Ahangar, M.A., Tel, N.A. (2011) Popularization of sweet corn (Zea mays L. saccharata) under temperate conditions to boost the socioeconomic conditions. Maize Genetics Cooperation Newsletter, 85, https://mnl.maizegdb.org/85/PDF/04najeeb.pdf
Pajić, Z., Radosavljević, M., Filipović, M., Todorović, G., Srdić, J., Pavlov, M. (2010) Breeding of speciality maize for industrial purposes. Genetika, vol. 42, br. 1, str. 57-66
Srdić, J., Pajić, Z. (2010) Nasleđivanje i korelacija prinosa klipa i randmana zrna kod kukuruza šećerca (Zea mays L. saccharata). Journal of Scientific Agricultural Research, vol. 71, br. 3, str. 39-45
Srdić, J., Pajić, Z., Filipović, M. (2016) Sweet corn (Zea mays L.) fresh ear yield in dependence of genotype and the environment. Selekcija i semenarstvo, vol. 22, br. 1, str. 27-33
Srdić, J., Milašinović-Šeremešić, M., Radosavljević, M., Kravić, N., Babić, V. (2017) Evaluation of agronomic and sensory characteristics of the popcorn kernel. Journal on Processing and Energy in Agriculture, vol. 21, br. 4, str. 185-187
Szymanek, M., Tanaś, W., Kassar, F.H. (2015) Kernel carbohydrates concentration in sugary-1, sugary enhanced and shrunken sweet corn kernels. Agriculture and Agricultural Science Procedia, 7: 260-264
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/SelSem1902017S
objavljen u SCIndeksu: 14.02.2020.
Creative Commons License 4.0

Povezani članci