Moderne učionice opremljene su interaktivnim tablama koje pokreće odgovarajući softver. Korišćenje svih prednosti koje pružaju interaktivne table često je ograničeno nedostatkom znanja o softveru ili nedostatkom vremena za pripremu materijala za učenje. Postojeći praktični predlozi, primeri ili ideje o tome kako pripremiti nastavni materijal pogodan za interaktivne nastavne table mogu biti od velike koristi, ohrabriti i podstaći nastavnike za njihovu primenu. Softver koji se isporučuje uz interaktivne table omogućava upotrebu različitih didaktičkih resursa kao što su i-slajdovi, e-slajdovi, didaktičke igre, veb-aplikacije, okruženja za učenje na mreži itd. Shodno tome, interaktivne table mogu se koristiti na svim nivoima obrazovanja i u svim predmetima. Samim tim, softver i korisnički alati kojim su opremljene interaktivne table nude širok spektar mogućnosti za obrazovanje u oblasti likovne umetnosti. Nastavni sadržaji zasnovani na igri u vizuelnim umetnostima jedna su od redovnih aktivnosti i predstavljaju vezu između razumevanja vizuelnog jezika i izraza vizuelne umetnosti. Nastavnik može da koristi igru u svim fazama procesa učenja, u skladu sa dizajnom nastavnog ili umetničkog zadatka. Primeri navedeni u ovom radu ukazuju na prednosti materijala za učenje na interaktivnoj tabli, koji su zasnovani na odgovorima potencijalnih korisnika (nastavnika) i na kratkim opisima rezultata testiranja, koji predstavljaju mišljenja o efikasnosti i podobnosti njihove primene. Istraživački problem, odnosno cilj istraživanja, predstavlja poređenje učestalosti upotrebe interaktivnih tabli u Srbiji i Sloveniji i utvrđivanje elemenata koji čine sadržaje interesantnim i posledično efikasnim, uključujući problematiku postojanja odgovarajućih nastavnih sadržaja. Na temelju nekoliko pripremljenih primera nastavnih sadržaja u obliku didaktičkih igara, kao osnove budućeg repozitorijuma nastavnih sadržaja za interaktivne table, istraživano je koji su tipovi sadržaja deci atraktivni i koje elemente nastavnih sadržaja usvajaju u većoj meri. Nakon što su igrali igre koje omogućuju učenje i razumevanje predmeta, učenicima su distribuirani upitnici kako bi se dobile povratne informacije o efektima njihove upotrebe. Upitnik je trebalo da utvrdi: šta je privuklo učenike da koriste didaktičke igre, koje su elemente nastavne jedinice najbolje usvojili i šta je ono što je uticalo da ih najbolje upamte. Metodološki pristup obuhvata kvalitativnu analizu upoređivanja stanja na nivou dve države i kvantitativnu analizu sa aspekta didaktičkih svojstava elemenata sadržaja za interaktivne table. Istraživanje je pokazalo da je u Sloveniji upotreba interaktivnih tabli značajno prisutnija i rasprostranjenija u odnosu na Srbiju, gde je upotreba u velikoj meri zavisna od trenutnih ekonomskih okolnosti u sferi obrazovanja uopšte. U većim gradovima u Srbiji je situacija nešto bolja, ali je za obe zemlje utvrđeno da samo prisustvo interaktivnih tabli ne znači da ih nastavnici zaista koriste u nastavi. Ovakva se situacija može s velikom sigurnošću pripisati nedostatku didaktičkih materijala pogodnih za upotrebu na interaktivnim tablama. Nedostatak je povezan sa jezičkom barijerom, jer su postojeći materijali za specifičnu interaktivnu tablu uglavnom na stranom (engleskom) jeziku. Materijali su isto tako prilagođeni specifičnostima pojedinih školskih sistema i često su nespojivi sa lokalnim nastavnim programima. Ključni razlog ograničene upotrebe je nedovoljna obučenost nastavnika i nepoznavanje alata za razvoj i pripremu didaktičkih sadržaja. Rezultati istraživanja pokazuju da nastavnici primenu didaktičkih igara ocenjuju kao vrlo korisno sredstvo, koje takođe promoviše implementaciju interaktivnih tabli u proces učenja, dok su učenici igre ocenili kao zanimljive, zabavne i poučne, a istovremeno su osećali da su motivisani da nastave sa radom, integrišući takmičarski i timski duh. Konačno, utvrđena je i nužnost pripreme repozitorijuma sadržaja koji mora biti pripremljen od strane nastavnika i za nastavnike, a koji bi istovremeno bio u otvorenom pristupu uz poštovanje unapred definisanih autorskih prava.