Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:10
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 8 od 214  
Back povratak na rezultate
Biljni lekar
2018, vol. 46, br. 6, str. 647-658
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan

Eutipozno odumiranje čokota vinove loze
aUniverzitet u Nišu, Poljoprivredni fakultet, Kruševac
bUniverzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet
cInstitut za krmno bilje, Kruševac

Projekat

Razvoj integrisanih sistema upravljanja štetnim organizmima u biljnoj proizvodnji sa ciljem prevazilaženja rezistentnosti i unapređenja kvaliteta i bezbednosti hrane (MPNTR - 46008)
Agrobiodiverzitet i korišćenje zemljišta u Srbiji: integrisana procena biodiverziteta ključnih grupa artropoda i biljnih patogena (MPNTR - 43001)

Sažetak

Eutipozno odumiranje čokota vinove loze (Vitis vinifera L.), kojе prouzokuje fitopatogena gljiva Eutypa lata, predstavlja jednu od najštetnijih bolesti debla i ostalih drvenastih tkiva vinove loze u svetu. Ovо oboljenje, poznato i kao eutipoza vinove loze, značajno smanjuje prinos i kvalitet grožđa, ali pre svega skraćuje životni vek vinove loze, izazivajući delimično ili potpuno odumiranje čokota. U peroiodu od 2004 do 2012. godine, na teritoriji Srbije, uočeni su simptomi odumiranja čokota vinove loze, a prisustvo E. lata potvrđeno primenom konvencionalnih i molekularnih metoda. Simptomi se najpre ispoljavaju u vidu sitnih, hlorotičnih i nekrotičnih pega po obodu lista, praćeni deformacijom listova i pojavom skraćenih lastara, često sa takozvanim cik-cak porastom internodija. Vremenom dolazi do delimičnog ili potpunog odumiranja čokota vinove loze. Prouzrokovač eutipoznog odumiranja vinove loze je gljiva E. lata - vaskularni patogen iz familije Diatrypaceae. Infekcija nastaje kada askospore gljive dospeju na sveže preseke nastale rezidbom i u prisustvu vodenih kapi prodiru u vaskularno tkivo. Rane su posebno osetljive odmah nakon orezivanja, premda se infekcije mogu ostvariti i sedam nedelja nakon rezidbe. Mere zaštite od ove kompleksne bolesti zahtevaju integraciju više različitih mera borbe. Pri orezivanju vinove loze potrebno je izbegavati nanošenje velikih rana. Ukoliko se primete simptomi, ali se bolest nije proširila na ceo čokot, zaraženo tkivo treba odrezati zajedno sa najmanje 10 cm zdravog tkiva. Orezane delove sa obolelih biljaka bi trebalo izneti iz vinograda i spaliti. Sveže preseke poželjno je premazati fungicidima kao što su tiofanat - metil, piraklostrobin ili tebukonazol. Za premazivanje rana u SAD-a se uspešno koristi pasta sa 5% (w/w) bornom kiselinom. Posebno je važno zaštititi preseke pri obnavljaju čokota ili prekalemljivanju loze na dvogodišnjoj i starijoj lozi, kao i velike preseke na glavnom stablu. U SAD (Kaliforniji) preporučuje se što kasnija rezidba, ako je moguće pred samo bubrenje pupoljaka. Preventivne mere uključuju izbor manje osetljivih sorti i uklanjanje potencijalnih domaćina prouzrokovača u blizini vinograda. Za preventivu se preporučuje i izbor nekog od uzgojnih oblika koji podrazumevaju formiranje čokota sa niskim stablom - mešovita rezidba.

Ključne reči

vinova loza; odumiranje čokota; Eutypa lata; zaštita