Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:9
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 3 od 6  
Back povratak na rezultate
Engrami
2013, vol. 35, br. 1-2, str. 105-117
jezik rada: srpski
vrsta rada: prikaz

Fenomen psihotičnosti u psihoanalizi - od nozologije do prakse
Klinika za psihijatriju, Klinički centar Srbije, Beograd

Sažetak

Cilj ovog rada je da pokaže složen put razvoja termina psihotičnosti u psihoanlizi sa tehničkim osvrtom na rad sa psihotičnim organizacijama. Termin 'psihoza' ima svoju relativno dugu evoluciju unutar psihijatrijske nozologije i klasifikacionih sistema, na šta je u različitim periodima imala uticaj i psihoanaliza s obzirom na paralelan razvoj i široko polje međuticaja dve srodne discipline. Na ovu razmenu dobrim delom uticali su psihijatri psihoanalitički edukovani ili oni koji to nisu bili, ali su pod uticajem psihoanalitičkih koncepata s namerom ili nesvesno definisali psihijatrijske poremećaje. Uticaj je bio obostran, kako se unutar psihijatrijske terminologije konceptualno definisao pojam psihotičnosti to je uticalo na pozicioniranje i evoluciju koncepta psihotičnosti u psihoanalizi. U istoriji razvoja naučnih ideja poznato je da interdisciplinarni međuticaj mnogo veći nego što se to uviđa. Ponekad i pored odbijanja naučnika da priznaju uticaj neke druge discipline stoji činjenica da se određene ideje (pa tako i koncept psihoze) razvijaju u određenom naučnom i društvenom kontekstu i da je međuuticaj mnogo veći, nego što bi zbog tzv. narcizma malih razlika to bilo priznato. Odnos pun ambivalencije prati dve bliske grane, psihijatriju i psihoanalizu, od samog početka. Psihoanalitička nozologija nikada nije bila sama sebi cilj i nije bila eksplicitno izdvojena kao disciplina, ali je kroz vreme evoluirala usled akumulacije vlastitog znanja i iskustava, ali i uticaja psihijatrijskih klasifikacija i postizanja elementarnih konsenzusa oko definisanja termina kojima su se nazivali 'psihopatološki fenomeni'. Iako je psihoanaliza u centar svog interesovanja stavljala proučavanje i lečenje neuroze, psihoza je od samog početka bila polje koje se nije moglo apstrahovati pogotovo iz razloga što je psihoanaliza od samog početka imala ambiciju celovitog shvatanja psihičkog života i psihopatologije. Težište interesa psihoanalize za psihozu vremenom se pomeralo sa čisto teorijskog ka praktičnim implikacijama. U savremenoj psihijatriji i klasifikacijama uticaj psihoanalize ogleda se, između ostalog, u definisanju graničnih stanja, poremećaja ličnosti, reaktivnih stanja, uticaja razvojnih iskustava itd. Sama osa II i V u DSM IV klasifikaciji nastala je iz prihvatanja uticaja dinamskih i socijalnih faktora ličnosti na 'glavni' psihijatriski poremećaj iz ose I. Tako je, kao rezultat nozološkog stremljenja. ali bez namere stvaranja krute klasifikacije, 2006. godine izašao je 'Psihodinamski dijagnostički priručnik' Asocijacje psihoanalitičkih organizacija SAD.

Ključne reči

psihotičnost; psihoanaliza i psihijatrija; nozologija

Reference

Beer, M.D. (1995) Psychosis: from mental disorder to disease concept. History of Psychiatry, 6(22): 177-200
Burgy, M. (2008) The Concept of Psychosis: Historical and Phenomenological Aspects. Schizophrenia Bulletin, 34(6): 1200-1210
Hinshelwood, R.D. (1989) A dictionary of Kleinian thought. London: Free Association Books
Laplanche, J., Pontalis, J.B. (2004) The language of psychoanalysis. London
Lucas, R. (2009) The psychotic wavelength. London-New York: Routledge
Morić-Petrović, S. (1991) Psihijatrija. Beograd: Medicinska knjiga
Rey, J.H. (1994) Universals of psychoanalysis in the treatment of psychotic and borderline states. London: Free Associations Books
Rudinesko, E., Plon, M. (2002) Rečnik psihoanalize. Novi Sad-Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Steiner, J. (1993) Psychic retreats: Patological organisations in paychotic, neurotic and borderline patients. London: Routledge
Zlopaša, S. (2008) Time in psychotherapy and psychopathology. Engrami - časopis za kliničku psihijatriju, psihologiju i granične discipline, vol. 30, br. 3-4, str. 35-45
Zlopaša, S. (2011) On regression many faces of one phenomenon. Engrami - časopis za kliničku psihijatriju, psihologiju i granične discipline, vol. 33, br. 2, str. 73-84