Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 1 od 37  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 9, br. 1, str. 37-46
Sociološke marginalije o deontologiji poziva profesora emeritusa u zajednici homo academicus-a i savremenom društvu
Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet

e-adresaljubisa.mitrovic@filfak.ni.ac.rs
Ključne reči: Intelektualni kapital; ljudski resur; inovacije; poziv i funkcije profesora emeritusa
Sažetak
Za pravog/istinskog stvaraoca, naučnika i revolucionara, nema penzije. Oni poput 'starih' hrastova odolevaju zubu vremena sve dok traje u njima stvaralački eros i prometejski etos poziva. Njihovu intelektualnu odiseju, tek privremeno, prekida fizička smrt, a njihovo delo tek na 'rešetu vremena' pokazuje pravu/trajnu vrednost nadživljavajući svojim dometima svoje autore. Mera njihovog stvaralaštva je: koliko ono služi unapređenju kvaliteta obrazovanja i naučnog rada, univerzitetske zajednice homo academicusa, podizanju njegovih inovacionih potencijala i koliko umnožava kritičku intelektualnu moć nacije i čovečanstva. U prilogu se razmatraju sociološki, pedagoški, naučni i kulturološki aspekti misije poziva profesora emeritusa u savremenoj akademskoj zajednici. Iskustvo pokazuje da su razvijena društva, univerzitetske zajednice i korporacije, otvorene za angažovanje profesora emeritusa i korišćenje njihovog bogatog pedagoškog i naučno-istraživačkog iskustva, za razliku od nerazvijenih autoritarnih zajednica, čije se političke i menadžerske elite neodgovorno ponašaju prema potencijalima pripadnika 'treće generacije'. U radu se čini pokušaj sociološke klasifikacije društava prema njihovom odnosu, prema naučnim i pedagoškim inovacijama i intelektualnim potencijalima profesora emeritusa, kao i bliže elaboracije/ eksplikacije njihove deontološke funkcije u životu i radu savremenog univerziteta i savremenog društva. Autor poentira svoj rad: zrela i zdrava društva znanja otvorena su prema inovacijskim potencijalima profesora emeritusa i ne unose meru 'godišnjih doba'/starosti kao kriterijum diskriminacije, već stimuliraju sporni spoj/sintezu iskustvo i mladosti, u permanentnom obrazovanju homo academicusa. Izbor u najviše zvanje profesora emeritusa nije samo čast već i pravo i obaveza da se služi naučnoj zajednici, i naučnoj kulturi i čovečanstvu.
Reference
Čomsky, N. (2016) Jer mi tako kažemo [Because we say so]. Beograd: Službeni glasnik
Jaspers, K. (2003) Ideja univerziteta [The Idea of the University]. Beograd: Plato
Major, F. (1991) Sutra je uvek kasno. Beograd: Jugoslovenska revija
Mitrović, Lj. (2012) Univerzitet i društvene promene / The University and social changes. Vranje: Učiteljski fakultet
Moren, E. (1992) Odgoj za budućnost / Education for the future. Zagreb: Eduka
Pečujlić, M. (1988) Univerzitet budućnosti [The university of the future]. Beograd
Šaf, A. (1989) Kamo vodi taj put? / Where does this road lead?. Zagreb: Globus
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/gufv1801037M
objavljen u SCIndeksu: 12.09.2018.

Povezani članci

Ekonomika (2001)
Ekološko obrazovanje i usmeravanje privrednog razvoja
Marković Danilo Ž.

Ekonomika (1993)
Prilog određivanju odnosa socijalne ekologije i ekonomskih nauka
Marković Danilo Ž.

Ekonomika poljoprivrede (2005)
Socijalna ekologija i selo
Marković Danilo Ž.

prikaži sve [37]