Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 3 od 3  
Back povratak na rezultate
Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici
2000, br. 5, str. 503-522
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan

Svet dizajna
Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, Subotica

Sažetak

Čovek teži da dovode u red sve ono što ga okružuje. On pokušava da uredi ono što bi inače bilo haotično, odnosno nastoji da svetu da ljudsku meru. Većina stvari u čijoj okolini čovek prebiva oblikovana je i proizvedena od strane samog čoveka: crteži (engl. designs) i planovi služe tome da se stvori što je moguće bolji, lepši i, iznad svega, pogodniji svet. U širem smislu dizajn se poistovećuje sa projektovanjem, a u užem on se odnosi na ona čovekova dela koja su nosioci određene estetske vrednosti kakvu poseduje npr. dezen (fr. dessen). Dizajn prekriva celo polje ljudske kulture: zanate, industriju grafiku, arhitekturu, urbanizam, mas-medije, softver itd. Uspešna procedura dizajna zahteva proučavanje njegovih pozadinskih činilaca kao što su ekonomski, ergonomski i ekološki uslovi (ili ograničenja) da bi se ostvarila estetska kreacija. Predmeti koje upotrebljavamo, zgrade u kojima živimo i radimo, ulice kojima se krećemo, kompjuteri kojima se služimo: sve je to rezultat dugotrajnog i strateškog naučnog i tehničkog pristupa. Razvoj tehnologije je ljudski svet učinio svetom stvari. Istovremeno, svet stvari sve više postaje odrazom ljudske kulture, a možda i ljudskosti same. Dizajnirani predmet je slika čoveka koji ga stvara, a koji se i sam, samim tim, menja i stvara. Svet dizajna nije neki svet tehničara i esteta, odeljen od našeg svakodnevnog života. Naš svet je, u stvari dizajnirani svet.

Reference

Banham, R. (1962) Theory and design in die first machine age. London: The Architectural Press
Bataj, Ž. (1995) Prokleti deo. Novi Sad: Svetovi
Baudrillard, J. (1972) Pour une critique de l'économie politique du signe. Paris: Gallimard
Bodrijar, Ž. (1991) Simbolička razmena i smrt. Gornji Milanovac: Dečje novine
de Helena, L., Jan, T. (1980) L'objecté industriel. Paris: Centre de Création industrielle
de Noblet, J., ur. (1993) Industrial design: Reflection of the century. Paris: Flammarion
Denegri, J., ur. (1985) Dizajn u kulturi. Beograd: Radionica SIC
Dorfles, Đ. (1994) Uvod u dizajn - jezik i istorija serijske proizvodnje. Novi Sad: Svetovi
Dormer, P. (1991) The meanings of modern design. London: Thames and Hudson
Forty, A. (1989) Objects of desire. London: Thames and Hudson
Fruht, M. (1995) Dizajn. Beograd: Nauka
Gic, L. (1990) Fenomenologija kiča. Beograd: Biblioteka XX vek
Giedion, S. (1970) Mechanization takes command. New York: Oxford University Press
Haug, V.F. (1981) Kritika robne estetike. Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije
Keler, G. (1975) Dizajn. Zagreb: Vjesnik
Lipovecki, Ž. (1992) Carstvo prolaznog - moda i njena sudbina u modernim društvima. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Meštrović, M. (1980) Teorija dizanja i problemi okoline. Zagreb: Naprijed
Mumford, L. (1966) Art and techniques. New York - London: Columbia University Press
Pavlović, V.D., ur. (1996) Ekologija i etika. Beograd: Eko centar
Pye, D. (1964) The nature of design. London: Studio Vista
Read, H. (1966) Art and industry. London: Faber and Faber
Schulmann, D. (1995) Le design industriel. Presses Universitaires de France
Tak, M. (1979) Kako biramo?. Beograd: Nolit
Thackara, J., ur. (1989) Design after modernism. London: Thames and Hudson