Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1
članak: 2 od 21  
Back povratak na rezultate
Godišnjak Pedagoškog fakulteta u Vranju
2017, vol. 8, br. 2, str. 141-149
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljeno: 08/01/2018
doi: 10.5937/gufv1702141P
Inovativni pristup lektiri na primerima srpske i makedonske autorske bajke - komparativna analiza
Univerzitet EFTA - Skoplje, Makedonija

e-adresa: feniksmk@hotmail.com

Sažetak

U okviru izučavanja maternjeg jezika i književnosti, lektira zauzima jedno od primarnih mesta. Preko lektire se stiče navika za čitanje, ali se i uči kultura govornog i pismenog izražavanja. Kod učenika u mlađim razredima osnovne škole, izučavanje lektire je ulazak u samu književnost, jer se preko reprezentativnog izbora dela iz domaće i svetske književnosti učenici suočavaju sa nepreglednom panoramom različitih tematsko-motivskih svetova i širokim dijapazonom izrazno-stilskih postupaka pisaca, ali i kritičara i književnih istraživača. Bajka je jedan od najstarijih, najmasovnijih i najspecifičnijih književnih žanrova, neizostavna je i jako bitna u odvijanju procesa aktivnog, savremenog vaspitanja i obrazovanja. Preko bajke se uvek može izreći i postići čak i ono što ne može drugim rečima i metodama. A na tom planu srpska i makedonska autorska bajka imaju se čime i pohvaliti. Srpska autorska bajka je preko svojih najpoznatijih predstavnika dostigla same vrhove ne samo na balkanskim i evropskim, već i na svetskim prostorima, dok je makedonska autorska bajka u udžbenicima i lektirnim izdanjima zastupljena ravnopravno sa ostalim književnim žanrovima i nalazi se u fazi obnove i ekspanzije. U svetom trojstvu: neklasična škola, savremena nastava i kvalitetan nastavnik, posebno mesto zauzimaju autorska bajka i aktivni učenici. U intenciji za školu bez slabih učenika i nastavu u kojoj učenik misli, i preko ovog našeg skromnog istraživačkog rada, želimo da ukažemo na važnost zamene predavanja eks-katedre i doprinesemo tome da se knjige i lektire sa radošću i samoinicijativno čitaju, a da pozitivni likovi i čarobna atmosfera iz bajki postanu stvarni deo naše dinamične i neizvesne realnosti.

Ključne reči

Reference

Denić, S. (2005) Opšte i lično (ogledi o književnosti). Beograd: Filip Višnjić
Denić, S. (2010) Demistifikacija sveta u književnosti za decu. Norma, br. 1
Smiljković, S. (2007) Fantastično-čudesne predstave događaja i likova u bajkama Grozdane Olujić. Detinjstvo, Novi Sad, br. 1-2
Smiljković, S., Janjić, M. (2008) Novo čitanje pesama za decu Grigora Prličeva. Detinjstvo, Novi Sad, br. 4
Smiljković, S. (2009) Knjiga za decu - otvoreni sistem znakova i značenja. Detinjstvo, Novi Sad, br. 3
Smiljković, S. (2001) Impulsi evropske autorske bajke i njihovo kreativno korišćenje u bajkama jugoslovenskih i srpskih pisaca. Detinjstvo, Novi Sad, br. 1-2
Smiljković, S. (2011) Vaspitač i učitelj kao inovatori u prepoznavanju i razvijanju kreativnih osobina dece. u: Daroviti u procesu globalizacije, međunarodni naučni skup, Vršac, Zbornik, br. 16
Smiljković, S. (2007) Kreativnost učitelja i učenika u tumačenju školske lektire. Norma, vol. 12, br. 2-3, str. 9-16
Smiljković, S.Lj. (2006) Autorska bajka. Vranje: Učiteljski fakultet
Smiljković, S.Lj., Milinković, M. (2010) Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Vranje: Učiteljski fakultet
Spasevski, M. (2007) Analitički studii i opservacii za literaturata za deca. Skopje: Studentski zbor
Spasevski, M. (2007) Literatura za deca. Skopje: Autoprint
Spasevski, M. (2008) Vospitno-obrazovni (i metodski) aspekti na kulturata na govorot. Skopje: Autoprint
Stojanović, B. (2009) Savremeni pristup narodnoj književnosti u mlađim razredima osnovne škole. Vranje: Učiteljski fakultet