Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 7 od 8  
Back povratak na rezultate
Kultura
2010, br. 128, str. 144-160
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljeno: 11/04/2011
Budućnost srpskog medijskog prostora - kreativno vs. komercijalno
Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti

Sažetak

U savremenom informatičkom društvu, društvu znanja, dolazi do snažne afirmacije fenomena kulturnih, odnosno kreativnih industrija koje imaju vrlo veliki značaj za ekonomski, socijalni, politički i opšti razvoj društva. Termin kreativne industrije može biti shvaćen kao svojevrsna antinomija, jedinstvo suprotstavljenih pojmova - kreativno kao odraz autentičnog, individualnog, unikatnog, stvaralačkog čina i pojam industrije koji sobom nosi unificiranu, masovnu, shematsku i kontinuiranu deseminaciju kulturnih, umetničkih, medijskih sadržaja. Deregulacija kao fenomen devedesetih, donela je evropskom medijskom prostoru jasno razgraničenje javnih i komercijalnih medija. Razlike među njima vezane su i za pitanje u kojoj meri su kreativno i komercijalno u medijskom delovanju u harmoniji ili sukobu, da li a priori javni emiteri ispunjavaju preduslove da njihov program bude u većoj meri kreativan, odnosno da ova komponenta sasvim očekivano bude zanemarena kod komercijalnih emitera. Aktuelna evropska i domaća praksa pokazuju da ova konstatacija ne mora da bude uvek tačna, dosledno i praktično realizovana, pošto se dešava da i komercijalni emiteri deluju primereno javnom servisu, odnosno da javni mediji zaboravljaju da je njihov primarni cilj kvalitet i zadovoljenje svih potreba javnosti, a ne uspeh prema komercijalnim parametrima. Otvoreno pitanje je koliko će se pod uticajem kreativnih industrija modifikovati finansijski aspekti poslovanja medija, kao i očekivanja u smislu estetskog i etičkog aspekta njihovog programskog razvoja.

Ključne reči

Reference

*** (2007) Monitoring report on primetime television news in South East Europe launched in ten countries SEENPM. August, http://www.seenpm.org/new/index.php?pageNum_news=3&totalRows_news=29&page=2
Bal, F. (1998) Moć medija - mandarin i trgovac. Beograd: Clio
Berger, A.A. (1995) Essentials of mass communication theory. London: SAGE Publications
Bilton, C. (2006) Management and creativity: From creative industries to creative management. London: Blackwells
Boden, M. (2004) The creative mind. London: Routledge
Boden, M. (1994) Dimensions of creativity. MIT Press
Creech, C.K. (1993) Electronic media law and regulations. Boston - London: Focal Press
Đorđević, T. (1979) Teorija informacija - teorija masovnih komunikacija. Beograd-Ljubljana: Partizanska knjiga
Hartman, P., Husband, C. (1972) The mass media and racial conflict
Herman, E.S., Mekčesni, R.V. (2004) Globalni mediji - novi misionari korporativnog kapitalizma. Beograd: Clio
Howkins, J. (2001) The creative economy. London: Penguin Group
Kellner, D. (1998) Media culture cultural studies, identity and politics between the modern and the postmodern. London: Routledge
Kučiš, V., Plenković, M. (2005) Translatologija i komunikologija u funkciji obrazovanja. u: Međunarodna znanstveno stručna konferencija (2) 'Informatika, obrazovna tehnologija i novi mediji u obrazovanju', Novi Sad
Lange, Y. (2002) Mediji i izbori priručnik. Beograd: Sprint
Lorimer, R. (1998) Masovne komunikacije. Beograd: Clio
Martinoli, A. (2007) Faktori programiranja komercijalnog radija. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, br. 11-12, str. 223-234
Negrin, R. (2005) Modeli medijskih institucija - medijske institucije u Evropi. u: Brigs A., Kobli P. [ur.] Uvod u studije medija, Beograd, str. 355, http://www.biznis.ba/index.php?option=com_content&task =view&id=23830&Itemid=73