Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 8 od 8  
Back povratak na rezultate
Teme
2009, vol. 33, br. 3, str. 959-975
jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
objavljeno: 10/11/2009
Kada cenzura može biti opravdana?
Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet

e-adresa: ivana_stjnvc@yahoo.com

Sažetak

Kontrolisanje vesti se može podeliti na unutrašnje i spoljašnje kontrolisanje, odnosno unutrašnju i spoljašnju cenzuru. Stav koji ćemo braniti u ovom radu je da unutrašnja cenzura (od strane medijskih radnika-novinara, urednika-cenzora, same medijske organizacije) može biti opravdana u slučaju kada je delimična i u nekim posebnim slučajevima. Svaki novinar ima moralne i legalne obaveze, u skladu sa kojima treba da izvršava svoju profesionalnu dužnost - istinito izveštavanje. Međutim, novinar se može naći pred dilemom, ukoliko ima više moralnih obaveza. Odlučivanje između više moralnih obaveza novinar će izvršiti na osnovu prioriteta. Ovde se radi o delimičnoj cenzuri. Argumenti protiv moralnog opravdanja cenzure su u vezi sa uticajem i mešanjem države na informisanje. Mešanje bilo kakve druge spoljašnje vlasti (nekada crkve i danas mešanje države), predstavlja narušavanje slobodnog novinarstva. Problem je taj što su ove vlasti radile i rade za svoju ličnu korist a ne za korist javnosti kojoj novinarstvo treba da služi. Naše je mišljenje da uvek postoji opasnost od kontrolisanja državne vlasti, indirektno putem reklama u filmovima, emisijama... i direktno putem reklama, oglašivanja... Dobra strana učešća države u medijima je njena finansijska pomoć, mada i ovo nije bezopasno, naročito kada postoji mešanje u sadržaj vesti.

Ključne reči

unutrašnje i spoljašnje kontrolisanje; odlučivanje na osnovu prioriteta; delimična cenzura; odgovornost novinara i medija

Reference

*** (2006) Ustav Republike Srbije. Beograd: Software & Communications
Bal, F. (1997) Moć medija - mandarin i trgovac. Beograd: Clio
Bjelica, M., Jevtović, Z. (2006) Istorija novinarstva. Beograd: Megatrend univerzitet primenjenih nauka
Bjelica, M., Jevtović, Z. (2005) Priprema teksta za medije. u: Novinarstvo u teoriji i praksi, Beograd: SAMI Grafika
Blekburn, S. (1991) Oksfordski filozofski rečnik. Novi Sad: Svetovi
Dej, L.A. (2004) Etika u medijima - primeri i kontraverze. Beograd: Medija centar
Everette, D.E., Meril, D.C. (2006) Media debates: Great issues for the digital age. Thomson & Vadsvorth
Gocini, Đ. (2001) Istorija novinarstva. Beograd: Klio
Korni, D. (1999) Etika informisanja. Beograd: Clio
Mil, D.S. (1999) O slobodi. Beograd: Dosije
Milton, D. (1990) Areopagitika i drugi spisi o građanskim slobodama. Beograd: Filip Višnjić
Patterson, P., Wilkins, L. (1994) Media ethics. Madison: Brown & Benchmark
Perović, M.A. (2001) Etika. Novi Sad: Grafomedia
Rols, D.A. (1998) Teorija pravde. Beograd: Službeni list SRJ
Žaket, D. (2007) Etički kodeks Udruženja novinarskih urednika. u: Novinarska etika - moralna odgovornost u medijima, Beograd: Službeni glasnik
Žaket, D. (2007) Etički kodeks i kodeks profesionalnog ponašanja Udruženja urednika radio-televizijskih vesti. u: Novinarska etika - moralna odgovornost u medijima, Beograd: Službeni glasnik
Žaket, D. (2007) Novinarska etika - moralna odgovornost u medijima. Beograd: Službeni glasnik
Žaket, D. (2007) Etički kodeks Društva profesionalnih novinara. u: Novinarska etika - moralna odgovornost u medijima, Beograd: Službeni glasnik