Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:[2]
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:4
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2
članak: 1 od 1  
Back povratak na rezultate
Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
2015, vol. 28, br. 3, str. 116-129
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni članak
objavljeno: 14/12/2015
doi: 10.5937/inovacije1503116K
Od inovativnog obrazovanja nastavnika do kreativnih pedagoških projekata
HEP-BEJUNE, Bern, Switzerlan

e-adresa: alaric.kohler@hep-bejune.ch

Sažetak

Skorašnje obrazovne promene u različitim zemljama su povezale pedagoške inovacije sa kros-kurikularnim kompetencijama, kao što su socijalne i komunikativne veštine, metakognitivne veštine, rezonovanje i kreativno razmišljanje. Ove kompetencije su retko glavni fokus poučavanja u školi, što nas navodi da uzmemo u obzir svaku vrstu poučavanja koje se smatra 'inovativnim'. Zapravo, 'inovacija' može da se definiše kao nove ideje, proizvodi ili praksa pojedinca ili grupe u okviru posebnog socijalnog sistema (Rogers & Shoemaker, 1971). Među različitim kros-kurikularnim kompetencijama, u ovom radu ćemo se usredsrediti na 'kreativno mišljenje' ili na 'razmišljanje'. Usredsređivanje na pedagoške projekte u vezi sa kreativnošću očigledno nije dovoljno da bi se inovacije uvele u proces poučavanja. U toku izvođenja planiranih aktivnosti nastavnici i učenici mogu da zaborave, zanemare ili pogrešno protumače nameru sa kojom se vodi projekat. Obrazovanje nastavnika je domen prakse gde postoji potreba da se uspostavi dijalog između profesionalne tradicije i inovacije. Da bi se doprinelo uspostavljanju ovog dijaloga, u ovom radu su predstavljena dva primera prakse obrazovanja nastavnika da bi se napravio prostor i podloga za učenike i nastavnike da razvijaju inovativne pedagoške projekte, zasnovane na kreativnosti. Pedagoški projekti koje su razvili učenici i nastavnici mogu zauzvrat da ponude učenicima mogućnost za posredovanje, saradnju i kreativnost. Prvi časovi prakse učitelja sastojali se iz izrade 'pedagoškog projekta koji nudi prostor za razmišljanje' (Mehmeti & Perret-Clermont, 2015). Trebalo je da studenti, budući nastavnici, osmislie čas kroz aktivnost igre uloga sa drugim studentima i profesorom tako da svi imaju uloge školskog ili fakultetskog učenika (studenta). Igra uloga podržana je specijalno napravljenim izborom dve učeničke strategije, definisane listom karaktera, a koje suprotstavljaju pedagoški projekat različitim klasičnim strategijama, navodeći studente da se isključe iz aktivnosti. Posle praktičnog rada, studenti, odnosno budući nastavnici, dobijali su povratnu informaciju o pedagoškom projektu, baziranom na iskustvu učesnika kao učenika, i na njihov predlog, kritike i komentare kao nastavnika i edukatora nastavnika. Na drugom praktičnom delu korišćena je metodologija istraživanja 'PIO: Predicting, Implementing and Observing' - 'Predviđanje, implementacija i opservacija' (Giglio & Perret-Clermont, 2012; Giglio, 2015). Studenti, budući nastavnici, morali su da razviju pedagoški projekat prema istraživačkoj metodologiji, predviđajući kako će u praksi da se odvija projekat, ugrađujući ga u realno školsko okruženje i snimajući podatke za analizu, kao što su video-zapisi održanog časa. Analiza je sačinjena radi poboljšanja pedagoškog projekta za ispitivanje koje sledi. Ovaj proces ponavljanja je omogućavao studentima, budućim nastavnicima, da postepeno konsoliduju svoje veštine bivajući naizmenično i istraživači i praktičari. Šta smo naučili iz ova dva primera? Možemo li da formulišemo smernice koje će pokrenuti kreativne pedagoške projekte u obrazovanju nastavnika? U oba slučaja prakse, psihološki proces prihvatanja poučavanja, dok se osmišljava igra, ima veoma bitnu ulogu i za pokretanje kreativnog razmišljanja i posredovanja i prilikom poboljšavanja pedagoških projekata. Prilikom diskutovanja o ova dva predloga o obrazovanju nastavnika, takođe naglašavamo posebne 'kolektivne' i 'samostalne' momente. Na primer, u prvom delu, samostalni zadatak se sastoji od prihvatanja okruženja u učionici i podržava ga kolektivna igra po ulogama. U drugom delu, samostalni momenti predviđanja učeničke reakcije na projekat su kasnije bili suprotstavljeni kolektivnoj diskusiji u vezi sa projektom. 'Kolektivni' i 'samostalni momenti' mogu da se prihvate kao elementi mikrodizajna, kojima mogu da se naprave različite kombinacije kako bi se podržala kreativnost i posredovanje učenika, to jest efikasnost koja može da se proceni tokom daljih istraživanja.

Ključne reči

kreativno mišljenje; kolektivni moment; samostalni moment

Reference

Amabile, T.M. (1996) Creativity in context. Boulder: Westview Press
Artigue, M. (1990) Ingenierie didactique. Recherches en Didactique des Mathematiques, 9, 281-308
Berman, L.M., Hultgren, F.H., Lee, D., Rivkin, M.S., Roderick, J.A. (1991) Toward curriculum for being. Albany, NY: State University of New York Press
Boissonnade, R. (2011) Apprendre et raisonner: approche developpementale et socio-cognitive du role des situations collectives et individuelles d'apprentissage. Université de Neuchâtel Faculté des Lettres et Sciences Humaines & Université de Toulouse, These de doctorat
Brousseau, G. (1998/2004) Théorie des situations didactiques. Grenoble: La Pensée Sauvage
Brown, A.L. (1992) Design Experiments: Theoretical and Methodological Challenges in Creating Complex Interventions in Classroom Settings. Journal of the Learning Sciences, 2(2): 141-178
Cros, F. (1996) Definitions et fonctions de l'innovation pedagogique: Le cas de la France de 1060 a 1994. u: [ur.] Systemes scolaires et pilotage de l'innovation: Emergence et implantation du changement, Bruxelles: De Boeck, pp. 15-31
Damsa, C.I., Ludvigsen, S.R. (2011) Learning through collaborative creation of knowledge objects in teacher education. u: International Conference of Computer-supported Collaborative Learning, July
Doise, W., Mugny, G. (1981) Le développement social de l'intelligence. Paris: Intereditions
Engestrom, Y. (1987) Learning by expanding: An activity-theoretical approach to developmental research. Helsinki: Orienta-Konsultit
Engestrom, Y. (1999) Activity theory and individual and social transformation. u: Engeström Y., R.Mettinen, R.L.Punamäki [ur.] Perspectives on activity theory, Cambridge: Cambridge University Press
Gardner, H. (2001) La inteligencia reformulada: las inteligencias multiples en el siglo XXI. Barcelona: Paidos
Giglio, M. (2014) Five dimensions to study teacher education change for improving musical creative learning. Journal for Educators, Teachers & Trainers, 5(1); 80-89
Giglio, M. (2015) Creative Collaboration in Teaching. New York: Palgrave MacMillan
Giglio, M., Perret-Clermont, A. (2009) L'acte creatif au coeur de l'apprentissage. Enjeux pedagogiques, 16-17; 13
Giglio, M., Perret-Clermont, A. (2010) A teaching sequence granting space to the students' collaborative creation in the music classroom: Some observations. u: [ur.] Proceeding of the 23rd International Seminar on Research in Music Education, Changchun: North East Normal University, pp. 96-101
Giglio, M., Perret-Clermont, A.N. (2012) Predire, agir, observer: Une methodologie pour developper sequences pedagogiques et savoirs professionnels. Pratiques de recherche dans les institutions de formation des enseignant-e-s, 14, 127-140
Giglio, M., Matthey, M.P., Melfi, G. (2014) Reactions des formateurs d'enseignants a un nouveau curriculum scolaire. Bienne: Ed. HEP-BEJUNE
Gillies, R.M., Boyle, M. (2010) Teachers' reflections on cooperative learning: Issues of implementation. Teaching and Teacher Education, 26(4): 933-940
Grossen, M. (1988) L'intersubjectivite en situation de test. Cousset: Delval
Grossen, M. (1999) Approche dialogique des processus de transmission-acquisition de savoirs. Une breve introduction. Actualites psychologiques, 1-32; 7
John-Steiner, V.P., Connery, M.C., Marjanovic-Shane, A. (2010) Dancing with the muses: An cultural-historical approach to play, meaning making and creativity. u: [ur.] Vygotsky and Creativity: A Cultural-historical Approach to Play, Meaning Making, and the Arts, New York, NY: Lang, pp. 3-15
Kohler, A., Chabloz, B., Perret-Clermont, A.N. (2015) Dispositifs d'enseignement mi-finis: Une condition de collaboration entre enseignants et chercheurs?. u: Cahiers de psychologie et education, Universite de Neuchatel, 51, 5-26
Leito, S. (2000) The Potential of Argument in Knowledge Building. Human Development, 43(6): 332-360
Levin, I., Druyan, S. (1993) When Sociocognitive Transaction among Peers Fails: The Case of Misconceptions in Science. Child Development, 64(5): 1571
Littleton, K., Howe, C. (2010) Educational dialogues: Understanding and promoting productive interaction. London: Routledge
Mayer, R.E. (1998) Fifty Years of Creativity Research. u: Handbook of Creativity, Cambridge: Cambridge University Press, : 449-460
Mehmeti, T., Perret-Clermont, A. (2015) Seeking success of migrant students through designed tasks: A case study with Albanian students in Switzerland. u: Proceeding of the EARLI 2014 Meeting of the SIG ‘Dialogue, Argumentation, and Reasoning, 26
Miell, D., Littleton, K. (2008) Musical collaboration outside school: Processes of negotiation in band rehearsals. International Journal of Educational Research, 47(1): 41-49
Moran, S., John-Steiner, V. (2004) How collaboration in creative work impacts identity and motivation. u: [ur.] Collaborative Creativity: Contemporary perspectives, London: Free Association Books, pp. 11-25
Muller, M.N., Perret-Clermont, A., ur. (2009) Argumentation and education: Theoretical foundations and practices. New York: Springer
Murphy, N., Messer, D. (2000) Differential Benefits from Scaffolding and Children Working Alone. Educational Psychology, 20(1): 17-31
Osborne, J., Erduran, S., Simon, S., Monk, M. (2001) Enhancing the quality of argument in school science. School Science Review, 63-70; 82
Perrenoud, P. (1994) Metier d'eleve et sens du travail scolaire. Paris: ESF
Perret-Clermont, A.N., Carugati, F., Oates, J. (2004) A socio-cognitive perspective on learning and cognitive development. u: [ur.] Cognitive and language development in children, Oxford: Blackwell, pp. 305-332
Perret-Clermont, A.N. (1991) La interaccion social como espacio de pensamiento. Anthropos: Boletin de informacion y documentacion, 124, 45-47
Perret-Clermont, A.N. (2001) Psychologie sociale de la construction de l'espace de pensee. u: [ur.] Actes du colloque: Constructivisme: Usages et perspectives en education, Geneva: Departement de l'Instruction Publique-Service de la recherche en Education, pp. 65-82
Perret-Clermont, A., Brun, J., Conne, F., Schubauer-Leoni, M.L. (1982) Decontextualisation et recontextualisation du savoir dans l'enseignement des mathematiques a de jeunes eleves. Interactions didactiques, 1-33; 1
Perret-Clermont, A. (1980) Social interaction and cognitive development in children. London: Academic Press
Psaltis, C., Gillespie, A., Perret-Clermont, A., ur. (2015) Social Relations in Human and Societal Development. London: Palgrave MacMillan
Puncochar, J.M., Fox, P.W. (2004) Confidence in Individual and Group Decision Making: When. Journal of Educational Psychology, 96(3): 582-591
Rogers, E.M., Shoemaker, F.F. (1971) Communication of Innovations: A Cross-Cultural Approach. New York: Free Press
Sawyer, R. K. (2008) Learning music from collaboration. International Journal of Educational Research, 47(1): 50-59
Schwarz, B., Perret-Clermont, A., Trognon, A., Marro, P. (2008) Emergent learning in successive activities
Learning in interaction in a laboratory context. Pragmatics & Cognition, 16(1): 57-87
Schwarz, B.B., Neuman, Y., Gil, J., Ilya, M. (2003) Construction of Collective and Individual Knowledge in Argumentative Activity. Journal of the Learning Sciences, 12(2): 219-256
Simonton, D.K. (1997) Products, persons, and periods: Histotiometric analyses of compositional creativity. u: [ur.] The social psychologiy of music, Oxford: Oxford University Press, pp. 107-122
Tiberghien, A. (1997) Learning and teaching: Differentiation and relation. Research in Science Education, 27(3): 359-382
Vygotsky, L.S. (1931/1994) Imagination and creativity of the adolescent. u: [ur.] The Vygotsky Reader, Cambridge-Oxford: Blackwell, pp. 266-288
Vygotsky, L.S. (1925/1971) The psychology of art. Cambridge, MA: The MIT Press
Vygotsky, L.S. (1990) Imagination and Creativity in Childhood. Journal of Russian and East European Psychology, 28(1): 84-96