Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [5]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 7 od 7  
Back povratak na rezultate
Sociologija
1997, vol. 39, br. 2, str. 315-326
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan

Prilog raspravi o delanju društvenih grupa
Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet

Sažetak

U ovom tekstu autor nastoji da kroz polemiku sa kritikom marksizma koju je nedavno izložio A. Molnar pokaže probleme u proučavanju razvijenih idejnih tradicija. U tom smislu ovaj je napis komplementaran sa ranijim autorovim proučavanjima sociološkog funkcionalizma. Pisac naglašava da je u okviru svake razvijene tradicije neophodno razlikovati: a) izvorne ideje b) razvijanje i teorijsko promišljanje teorijskog potencijala osnovne struje, i, napokon c) različite vulgarizacije (odnosno iskrivljavanje smisla) koje se najčešće nalaze u službi dnevne politike. Autor ukazuje na neorginalnost i nerazrađenost Molnareve kritike. U njene ključne osobine ulazi svođenje Oktobarske revolucije na puku borbu za vlast, određivanje društvene revolucije kao metafizike, svođenje učinka komunističke vlasti na industrijalizatorsku despotiju, uz zapostavljanje modernizacijskih socijalnih efekata, i dogmatsko upinjanje da se Gulag odredi kao jedina alternativa kapitalizmu. Molnareva interpretacija Veberove nominalističke pozicije pokazuje se kao najblaže rečeno jednostrana. Kao posledica ovakve reinterpretacije sociološkog nominalizma javljaju se odbljesci teorijskog elitizma, epistemološkog istorizma i političkog nedemokratizma. Ovakvo rešenje dovodi na metodskom planu do redukovanja složenih determinističkih veza na shemu vođa-sunarodnici-neprijatelj, što širom otvara vrata površnim i politizovanim konkretno-istorijskim objašnjenjima. Zaključak je da razmatrana pozicija u celini uzev izražava zakasnelu idejnu reakciju na prosvetiteljstvo i marksizam.

Ključne reči

sociološki nominalizam; marksizam; intelektualna tradicija; politička organizacija

Reference

Detling, V. (1996) O pitanjima (našeg) vremena sve više sociologa ima sve manje da kaže. Treći Program, br. 107/108, str. 106-111
Fukujama, F. (1996) Konflikt kultura. Treći program Radio Beograda, br. 107-108, str. 375-376
Glaessner, G. (1994) Demokratie nach dem Ende des Kommunismus. Koln-Opladen: Westdeutscher Verlag
Huntington, S.P. (1984) Will more countries become democratic?. Political Science Quarterly, vol. 99
Huntington, S.P. (1991) The third wave: Democratization in the late twentieth century. Norman, OK, itd: University of Oklahoma Press
Ilić, V. (1996) Slobodan Antonić: Izazov naučnom provincijalizmu, Beograd: IPS, 1995. Sociološki pregled, vol. 30, br. 1, str. 114-118
Ilić, V. (1996) Otpadnici. Sociološki pregled, vol. 30, br. 3, str. 357-376
Inđić, T.D. (1977) Masa prema političkoj klasi: Gaetano Mosca i njegovo učenje o masi. u: Ranković Miodrag [ur.] Masa u sociološkoj teoriji, Beograd: Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja / ISIFF
Koka, J. (1994) O istorijskoj nauci - ogledi. Beograd: Srpska književna zadruga / SKZ
Kolakovski, L. (1985) Glavni tokovi marksizma. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod / BIGZ
Mansilla, H.C.F. (1995) Partielle Modernisierung und politische Kultur des Autoritarismus in der Peripherie. Internationale Politik und Gesellschaft, br. 1
Milošević, N., i dr. (1985) Marksizam i jezuitizam. Beograd: N. Milošević
Molnar, A.I. (1996) O delanju društvenih grupa - komentar članka 'Delatni potencijal društvenih grupa' Mladena Lazića. Sociologija, vol. 38, br. 2, str. 289-313
Palić, M. (1974) Anti-komunizam SPC između dva svetska rata. Beograd: Filozofski fakultet, diplomski rad
Veber, M. (1976) Privreda i društvo. Beograd, itd: Prosveta
Weber, M. (1924) Agrarverhaltnisse im Altertum. u: Weber Max [ur.] Gesammelte Aufsätze zur Sozial- und Wirtschaftsgeschichte, Tubingen, itd: Mohr
Zetterberg, H. (1954) On theory and verification in sociology. Stockholm: Almqvist and Wiksell