Četvrta industrijska revolucija dovodi do ubrzane transformacije ekonomija i društava na globalnom nivou. Menjaju se načini proizvodnje, potrošnje, pružanja usluga, komunikacija. Zahtevi tržišta rada se dramatično menjaju. Nastaju nova zanimanja i nestaju postojeća. Sve to otvara nove mogućnosti, podiže produktivnost rada, podstiče rast, ali da bi se iskoristili pozitivni efekti promena, neophodno je značajno investiranje u humani kapital, u razvoj znanja i veština populacije. Imajući u vidu dinamiku promena, postoji visok stepen neizvesnosti o tome koja će sve znanja biti potrebna u budućnosti. Ali, danas je već jasno da će i na nižim nivoima obrazovanja biti potrebno razvijati znanja i veštine koje će osposobljavati pojedince da se snalaze u kompleksnom, digitalnom okruženju. Akcenat se u obrazovanju pomera sa memorisanja na razvijanje analitičkog i kritičkog mišljenja, rešavanje problema, razvijanje kreativnosti, adaptibilnosti, timskog rada, razvijanje sposobnosti za celo životno učenje. Obrazovni sistem ima zadatak da osposobi članove društva da se mogu prilagoditi tehnološkim promenama, i izbeći sudbinu žrtve. Potrebna znanja i veštine neophodno je razviti kod učenika pre njihovog uključivanja na tržište rada i nastaviti sa usavršavanjem tokom radnog veka. Analiza efekata rada obrazovnog sistema u Srbiji, po nivoima obrazovanja, pokazuje da on ne uspeva da ostvari svoj društveni zadatak. Naši učenici postižu ispodprosečne rezultate na međunarodnim ispitivanjima, diplomirani studenti nisu adekvatno pripremljeni za zahteve svog prvog radnog mesta, struktura i broj diplomaca od srednjoškolskog nivoa nadalje je u značajnom disbalansu sa potrebama tržišta rada. Očigledno je neophodno preduzeti korenitu, konsistentnu reformu sistema obrazovanja na svim nivoima. Rešenja postoje, potrebno je sagledati svet oko nas.