Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 2 od 4  
Back povratak na rezultate
Vojno delo
1997, vol. 49, br. 3, str. 24-43
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljeno: 02/06/2007
Međuverski odnosi i vojna stabilnost Albanije

Sažetak

Albanija je zemlja čije je stanovništvo podeljeno na dve velike verske grupe: muslimane i hrišćane. Muslimani se, dalje, dele na sunite (50 odsto) i bekteše (20 odsto), a hrišćani na pravoslavne (20 odsto) i rimokatolike (10 odsto). Odnosi među pripadnicima tih verskih grupa u toku istorije bili su veoma protivurečni, ali su se uglavnom svodili na krvave sukobe, jer je država koja je unela islam u Albaniju - Osmansko carstvo. bila zasnovana na verskom principu. Budući da su muslimani bili privilegovani i da su bili nosioci vlasti, da bi došlo do nacionalnog buđenja bilo je neophodno da se prevaziđu verske razlike, pa su nosioci albanskog nacionalnog preporoda u 19. veku delovali u tom pravcu. Zbog različitih pristupa svetu i životu, kao dogmatskih sistema, na osnovu kojih su nastajali sukobi među pripadnicima različitih vera Enver Hodža je ukinuo religiju želeći da ujedini naciju. Ali ni on nije bio dosledan. jer su i dalje bili privilegovani ljudi muslimanskog porekla. Stoga, čim je nestao komunizam, obnovljenje verski život i otpočele su verske razmirice i sukobi. Počeli su progoni pripadnika pravoslavne manjine, pre svega Grka, zabranjuje se njihova organizacija OMONIA a ti se odnosi prenose i u armiju. Država pokazuje nepoverenje prema oficirima i vojnicima grčke nacionalnosti - sklanja ih sa grčke granice pripadnike grčke manjine hapse pod optužbom da podrivaju državu itd. Sve to mora da ostavi duboke posledice na vojnu stabilnost države, pogotovu što se i rimokatolici žale na privilegije muslimana, strahujući od mogućeg prodora u zemlju islamskog fundamentalizma.

Reference

*** (1984) Kuran sa prevodom. Sarajevo: Starešinstva Islamske zajednice za BiH, Hrvatsku i Sloveniju
*** (1971) Histoire du parti du travail d'Albanie. Tirana
*** (1992) Helienic foundation for defense and foreign policy. Athena
Bowers, S.R. (1984) The Islamic factor in Albanian policy. Journal of the Institut of Muslim Minority Affairs, Jeda, br. 1
Couloumbis, T.A., Veremis, T.M., ur. (1992) The Southeast European Yearbook 1991. Eliamer: Hellenic Foundation for Defense and Foreign Policy
Gegaj, A. (1973) L'Albanie et l'invasion turque au XV sciecle. Pariz
Hoxha, E. (1984) Quand on jetait les fondements de l'Albanie nouvelle. Tirana
Hoxha, E. (1987) Oeuvres choisies. Tirana, tom IV, str. 148-149
Jevtić, M.S. (1995) Šiptari i Islam. Prnjavor: Grafomotajica
Jevtić, M.S. (1989) Savremeni džihad kao rat. Beograd: Nova knjiga
Korm, Ž. (1977) Multikonfesionalne zajednice. Sarajevo
Milivojević, M. (1992) Wounded eagle: Albania's fight for survival. London: Institute for European Defence and Strategic Studies, br. 15, str. 8
Naqavi, A.M. (1984) Islam and nationalism. Teheran
Peroncel-Hugoz, J. (1984) Une croix sur le Liban. Paris
Pljaku, P. (1984) Nasilje nad albanskom revolucijom. Beograd: Narodna knjiga
Pollo, S. (1976) La culture populaire comme expression des particularites ethniques. Studia Albanica, Tirana, br. 2, str. 45
Popović, A.V. (1986) L'islame balkanique. Berlin
Puto, A., Pollo, S. (1974) Historie de l'Albanie des origines a nos jours. Roanne
Skendi, S. (1956) Albania. New York
Slijepčević, Đ. (1983) Srpsko-arbanaški odnosi kroz vekove - s posebnim osvrtom na novije vreme. Himelstir
Škaljić, A. (1989) Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost
Tritja, M. (1977) La question religieuse dans la culture populaire. u: La conférence nationale des études ethnographiques, 28-30 jun, Tirana
Viron, K. (1969) L'ideologie reactionaire du clerge dans l'annes 30 du XX scviecle. Studia Albanica, Tirana, br. 1
Vogel, C. (1978) La fin d'une eglise autocephale: La derniere 10 i organique de l'eglise Ortodoxe d'Albanie. u: Annee canonique, Paris, vol. 22