Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:[1]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 1 od 10  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 42, br. 4, str. 225-236
Toplotna snaga manjih kotlova sa ručnim opsluživanjem
aUniverzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
bUniverzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment - FIMEK
cUniverzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka

e-adresajtodor@polj.uns.ac.rs
Projekat:
Razvoj i unapređenje tehnologija za energetski efikasno korišćenje više formi poljoprivredne i šumske biomase na ekološki prihvatljiv način, uz mogućnost kogeneracije (MPNTR - 42011)

Ključne reči: kotao; toplotna snaga; sagorevanje sojine slame
Sažetak
U ovom radu su prikazani rezultati pri postizanju toplotnih snaga kod sagorevanja prizmatičnih bala sojine slame u kotlovskom postrojenju nazivne toplotne snage od 120 kW sa ručnim opsluživanjem. Ispitivanja su vršena tako što je promena snage kotla praćena u kontinuiranom radu pri različitim zapreminskim protocima vazduha za sagorevanja od 150, 220, 290, 360 i 430 m 3 h -1 i različitim udelima recilkulisanih dimnih gasova od 0%, 16,5% i 33%. Za određivanje toplotne snage kotla korišćena je direktna metoda. Korelacija između postizanih toplotnih snaga kotla i vremena sagorevanja bala slame je ustanovljena i prikazana empirijskom jednačinom. Opšti zaključci su sledeći: u režimu bez recirkulacije dimnih gasova u vazduh za sagorevanje sojine slame povećanjem protoka ulaznog vazduha za sagorevanje u ložište smanjuje se vreme sagorevanje bala i povećava toplotna snaga kotla. U tom režimu kod protoka vazduha za sagorevanje od 360 m 3 h -1 i 430 m 3 h -1 toplotna snaga kotla je bila veća od nominalno deklarisane snage kotla. U režimu sa ulaznim protokom vazduha za sagorevanje od 290 m 3 h -1 toplotna snaga kotla bila je jednaka nominalnoj snazi od 120 kW. Uvođenjem recilkulisanih dimnih gasova u vazduh za sagorevanje sa udelom od 16,5% povećava se vreme sagorevanja bala slame i smanjuje prosečna toplotna snaga kotla u svim režimima, osim u režimu sa ulaznim protokom vazduha za sagorevanje od 220 m 3 h -1.
Reference
Brkic, M., Janic, T., Igic, S. (2012) Assessment of species and quantity of biomass in Serbia and guidelines of usage. Thermal Science, 16(suppl. 1): 79-86
Igić, S. (2008) Uticaj vrste i stanja balirane slame te količine i sastava ulaznog vazduha na efikasnost kotlovskog postrojenja. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, doktorska teza
Janić, T., Brkić, M., Igić, S., Dedović, N. (2010) Biomasa - energentski resurs za budućnost. Savremena poljoprivredna tehnika, vol. 36, br. 2, str. 167-177
Janić, T. (2000) Kinetika sagorevanja balirane pšenične slame. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, doktorska disertacija
Obaidullah, M., Bram, S., Verma, V.K., de Ruyck, J.A. (2012) Review on Particle Emissions from Small Scale Biomass Combustion. International Journal of Renewable Energy Research- IJRER, 2(1): 147-159
Repić, B.S., Dakić, D.V., Paprika, M.J., Mladenović, R.V., Erić, A.M. (2008) Soya straw bales combustion in high-efficient boiler. Thermal Science, vol. 12, br. 4, str. 51-60
Turanjanin, V.M., Đurović, D.M., Dakić, D.V., Erić, A.M., Repić, B.S. (2010) Development of the boiler for combustion of agricultural biomass by products. Thermal Science, vol. 14, br. 3, str. 707-714
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/SavPoljTeh1604225J
objavljen u SCIndeksu: 10.01.2019.

Povezani članci