Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:3
članak: 2 od 10  
Back povratak na rezultate
Zdravstvena zaštita
2017, vol. 46, br. 2, str. 30-36
jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
objavljeno: 26/07/2018
doi: 10.5937/ZZ1702030C
Rad epidemiologa u antirabičnoj stanici Zavoda za javno zdravlje Pirot od 2006. do 2015. godine
Zavod za javno zdravlje, Centar za prevenciju i kontrolu bolesti, Pirot

e-adresa: epidemiologija@zzjzpirot.org.rs, acacvet@ptt.rs

Sažetak

Vakcinama i humanim antirabičnim serumom je moguće sprečiti pojavu besnila kod ozleđene osobe. Epidemiolog dobrom anketom treba da utvrdi niz činilaca kako bi odredio indikacije za antirabičnu zaštitu. Takođe, tokom svog rada on može tražiti pomoć od raznih službi i institucija kako bi pružio ozleđenom potpunu zaštitu. U posmatranom periodu kod epidemiologa se javilo 980 osoba, 58,88% muškog i 41,12% ženskog pola. Neposredno posle ujeda, a pre nego što su se javili lekaru, 41,33% ujedenih upotrebilo je za ispiranje rane domaću rakiju. Izabrani lekar je posle pregleda i obrade rane kod 64,19% ozleđenih propisao antibiotik per os. Posle provere imunog statusa u vezi zaštite protiv tetanusa, posle ujeda životinje, 55,11% osoba je kompletno vakcinisano protiv tetanusa uz davanje i humanog antitetanusnog imnoglobulina. Nije bilo potrebe da budu vakcinisani protiv tetanusa 37,24% ozleđenih, jer su bili kompletno zaštićeni, bilo tokom sistematskih vakcinacija (deca) ili su pre ozleđivanja od životinje bili kompletno vakcinisani. Domaće životinje koje su ljudima nanele ozledu u 69,57% slučajeva imaju poznate vlasnike, a od toga su 20,15% nanele ozlede svojim vlasnicima. Za 30,43% domaćih životinja koje su nanele ozlede ljudima se nije mogao naći vlasnik. Od domaćih životinja čiji su vlasnici poznati, 27,16% su bile redovno vakcinisane protiv besnila. Kod 44,18% domaćih životinja je izvršen desetodnevni nadzor od strane veterinara, a kod 25,83% životinja desetodnevni nadzor od strane ozleđenih vlasnika ili od strane ozleđenih lica, koji su javljali zdravstveno stanje životinje u toku 10 dana. Pod desetodnevni nadzoro je stavljeno 51,88% domaćih životinja nepoznatog vlasnika, pošto su bile uhvaćene od strane zoohigijeničarske službe komunalnog preduzeća, a 9,22% su bile praćene od samih ozleđenih, pošto su životinje bile u blizini, na ulici, pored ustanove gde ozleđeni rade, ili kao lutalice u selu i slično. Od 101 osobe kod kojih je postavljena indikacija za antirabičnu zaštitu, 87,13% su kompletno zaštićene, kod 7,92% vakcinacija je prekinuta zbog dobijenog negativnog nalaza, a 4,95% je odbilo da primi vakcinu. Zbog preduzetih mera na suzbijanju besnila u Republici Srbiji, i u vezi s tim preporuka Pasterovog zavoda za rad u antirabičnim stanicama, došlo je do razdvajanja broja životinja iz grupe C (koji je rastao) i broja osoba koje su antirabično štićene (koji se smanjivao). Iz istih razloga epidemiolog se tokom vremena sve više oslanjao na saradnju i rad zoohigijeničarskih službi.

Ključne reči

antirabična zaštita; antirabična stanica; pirotski okrug

Reference

*** (2016) Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Sl. gl. RS, br. 15/2016; čl.24, tač. 7; čl. 32, tač. 2; čl. 34
*** (2012) Dopis antirabičnim stanicama od 29. 6. 2012. Zavod za antirabičnu zaštitu - Pasterov zavod, Novi Sad, Nacionalna referentna laboratorija za besnilo, str. 2. Novi Sad, u potpisu prof. dr Dušan Lalošević
*** (2015) Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima. Sl. gl. RS, 32/2015; čl. 38‒42
Birtašević, B. (1989) Vojna epidemiologija. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar
Čolaković, B., Perošević, Z. (1986) Opšta i specijalna epidemiologija. Priština: Univerzitetski udžbenik
Gaon, J., Borjanović, S., Vuković, B., Turić, A., Puvačić, Z. (1982) Specijalna epidemiologija akutnih zaraznih bolesti. Univerzitetski udžbenik. Sarajevo: Svijetlost
Institut za javno zdravlja Vojvodine (2015) Vojvođanski epidemiološki mesečnik
Kosanović-Četković, D., i sar. (1996) Akutne infektivne bolesti. Beograd: Univerzitetski udžbenik
Kovačević, M. (1999) Priručnik za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti. u: [ur.] prevod, Beograd: CIM, 16th edition
Perošević, Z., Drezgić, Lj., Bošković, Z., Spasić, M., Tiodorović, B. (1994) Epidemiologija u praksi (2 deo). Niš: Prosveta