Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 4 od 4  
Back povratak na rezultate
2005, vol. 53, br. 5-6, str. 193-203
Konkurentnost države i privredni ambijent
Univerzitet 'Braća Karić', Beograd
Sažetak
Put u Evropsku uniju nije popločan samo dobrim namerama i političkim floskulama, kako to, najčešće, zamišljaju naši lideri reformi. Ni brojni politički ustupci, ni dobrovoljno svrstavanje Srba u klasu zločinačkih (genocidnih) nacija, ne mogu znatnije ubrzati ovaj proces, mada se, ne bez razloga, postavlja pitanje: da li će Srbiji, ako ne ispuni i ovaj uslov, biti otvorena vrata EU? Ali ako se zanemare izborne parole i populistička licitiranja datumima ulaska u EU, u prvi plan izbijaju ekonomske prepreke za pristupanje Uniji. Kao i kod drugih oblika privredne integracije, unutar svake zemlje, prirodno se javljaju konflikti interesa "dobitnika" i "gubitnika", u zavisnosti od toga da li je reč o proizvođačima ili potrošačima dobara ili usluga (o tome detaljnije Grbić, 2005, Dimitrijević, 2002). Po pravilu, u privredama sa slabom konkurentskom snagom, integracija ide teže, pošto bi takve privrede (i takve zemlje), ako bi se pridružile EU, postale trajni izvor nestabilnosti. Razumljivo je da se postojećim članicama ni malo ne dopada ovakav scenario. Uprkos znatnim razlikama u stepenu razvijenosti između njih, izvesno je da veoma nerazvijenim i nekonkurentnim privredama neće biti dozvoljen pristup. Uostalom, u takvim okolnostima, članstvo bi bilo protivno interesima tih zemalja, čije bi privrede prosto "izgorele" u vatri konkurencije na slobodnom tržištu Unije. Ovo, dabome, važi i za srpsku privredu, za koju je trenutno bolje da se, na toj vatri, poizdalje "ogreje", bar do trenutka kada svoju konkurentnost podigne na zadovoljavajući nivo. Ali avaj, indikatori pokazuju da konkurentska snaga naših preduzeća (i naše države) slabi, pa se mora postaviti pitanje: koje su osnovne prepreke ozbiljnijem rastu konkurentnosti.
Reference
Dimitrijević, B. (2002) Uporedna analiza koristi i troškova priključenja Evropskoj Uniji u izabranim zemljama. Beograd: Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja
Drača-Ugren, M. (2005) Globalna analiza pravne regulative kojom je obeležen privredni ambijent u Srbiji u periodu 2001-2004. u: Strategija konkurentnosti Srbije, 2005-2010, Kopaonik biznis forum
Đuričin, D.N. (2005) Strategija konkurentnosti Srbije 2005-2010. u: Kopaonik biznis forum, Beograd: Savez ekonomista Srbije
Gligorov, V. (2004) Srbija i Crna Gora - stanje i predlozi reformi. Beč: Bečki institut za međunarodne ekonomske studije
Grbić, V. (2005) Ekonomija Evropske unije. Beograd: Megatrend univerzitet
Jefferson Institute, Beograd (2003) Konkurentnost privrede Srbije. Beograd, www. jeffersoninst. org
Labus, M.Z. (2005) Ideologija kao kočnica promena - stara dobra vremena. Politika, rubrika Pogledi, 23.jul
World Economic Forum (2004) The global competitiveness report 2004-2005. New York
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.