U interesu svakog poreskog obveznika je da plati što manji porez ili da ga uopšte ne plati. Izbegavanje plaćanja poreza (poreska evazija) je fenomen sa kojim se poreska zakonodavstva savremenih zemalja sve više suočavaju i pokušavaju da ga reše na različite načine. Jedan od posebnih oblika poreske evazije javlja se u sferi oporezivanja preduzeća - utanjena kapitalizacija. Različit poreski tretman prihoda od sopstvenog kapitala (dividende) i prihoda od pozajmljenog kapitala (kamata) predstavlja najčešći razlog pojave fenomena utanjene kapitalizacije. S obzirom da kamata predstavlja trošak poslovanja preduzeća (korporacije), zbog čega se izuzima iz osnovice poreza na dobit koji plaća preduzeće, dok dividenda ulazi u poresku osnovicu, to je preduzeće u čijoj strukturi kapitala dominiraju pozajmljena sredstva izloženo znatno manjem poreskom opterećenju od preduzeća koje se, uglavnom, finansira sopstvenim sredstvima. Upravo zato, preduzeća su više zainteresovana da u strukturi svog kapitala imaju veće učešće pozajmljenih sredstava u odnosu na sopstvena sredstva. Ukoliko ipak učešće sopstvenog kapitala dominira u odnosu na pozajmljeni, preduzeća se odlučuju na 'svesno' prikazivanje jednog dela sopstvenog kapitala kao pozajmljenog, a sve u cilju plaćanja što manjeg poreza. Ovo potvrđuje konstataciju da je izbegavanje plaćanja poreza glavni uzrok nastanka utanjene kapitalizacije. Iako je reč o veoma složenom fenomenu sa kojim se sve češće suočavamo, ipak poreska zakonodavstva velikog broja država uopšte ne sadrže odredbe kojima se utanjena kapitalizacija reguliše. Međutim zainteresovanost za uređenje ove, prilično složene, materije raste, i po svoj prilici, u dogledno vreme trebalo bi je urediti i u zemljama koje se 'ne obaziru' na problem utanjene kapitalizacije. Optimistički stav potvrđuje i primer Srbije, čije poresko zakonodavstvo, počev od 2001. godine, sadrži odredbu kojom se reguliše navedeni fenomen.