Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:8
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:7
članak: 1 od 1  
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
2018, vol. 66, br. 3, str. 108-128
jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
doi:10.5937/AnaliPFB1803108K

Creative Commons License 4.0
Granice nadležnosti Evropske unije - načelo poverenih ovlašćenja
aUniverzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka
bUniverzitet u Nišu, Pravni fakultet

e-adresa: vesna.knezevicpredic@fpn.bg.ac.rs, zoranr@prafak.n

Sažetak

Granice nadležnosti Evropske unije određene su načelom poverenih ovlašćenja koje predstavlja temeljni princip prava međunarodnih organizacija. Prema tom načelu, EU nema opštu i neograničenu nadležnost već raspolaže samo onim ovlašćenjima koja su joj poverile države članice osnivačkim ugovorom. Iako nikada osporavano i dovođeno u pitanje prilikom regulisanja nadležnosti, to načelo se dosta teško i sporo probijalo u osnivačke ugovore ranijih Evropskih zajednica i sadašnje EU. U početnoj fazi evropskih integracija tvorci tih ugovora nisu smatrali da je potrebno da u tekst unose principe o razgraničenju nadležnosti između EZ i država članica, odnosno načela vertikalne podele vlasti. Načelo poverenih ovlašćenja našlo je prvi put svoj eksplicitni izraz u Ugovoru kojim je osnovana EU. Tom prilikom ono postaje princip komunitarnog prava, ali ne i načelo celokupnog prava EU. Načelo poverenih ovlašćenja konstitucionalizovano je tek reformom izvršenom Lisabonskim ugovorom kada je preraslo u ustavni princip čitave EU. Posle pregleda odredaba u kojima se izričito pominje ili razrađuje to načelo, predmet pažnje autora rada su koncept impliciranih ovlašćenja i klauzula fleksibilnosti. Prvi od njih, preuzet iz jurisprudencije Suda pravde, omogućio je EU da, osim ovlašćenja koja su joj izričito poverena, vrši i ona ovlašćenja koja se mogu izvesti dovođenjem u vezu osnivačkog ugovora sa nekom pravno relevantnom činjenicom, kao što su cilj i korisno dejstvo njegovih odredaba. Kod klauzule fleksibilnosti, pak, reč je o rezidualnom ovlašćenju koje se može koristiti u slučaju da ne postoji specifičan pravni osnov kada među državama članicama i institucijama EU postoji saglasnost o potrebi delovanja radi ostvarivanja nekog od ciljeva propisanih osnivačkim ugovorom. Rasprava o granicama nadležnosti EU završava se razmatranjem vrsta njenih ovlašćenja na osnovu klasifikacije usvojene u Lisabonskom ugovoru. Prema toj podeli, koja se oslanja na dosadašnju praksu delovanja EU, razlikuju se isključiva i neisključiva ovlašćenja, pri čemu ova druga kategorija obuhvata podeljena, komplementarna i koordinirajuća ovlašćenja.

Ključne reči

nadležnost EU; načelo poverenih ovlašćenja; implicirana ovlašćenja; klauzula fleksibilnosti; isključiva i neisključiva ovlašćenja

Reference

Novododat članak: provera, normiranje i linkovanje referenci u toku.
Bermann, G. A., 'Competences of the Union', European Union Law for the Twenty-First Century (eds. T. Tridimas, P. Nebbia), Hart Publishing, Oxford 2004.
Blumann, C., Dubouis, L., Droit institutionnel de l'Union européenne, Litec LexisNexsis, Paris 2010.
Chalmers, D., Tomkins, A., European Union Public Law, Cambridge University Press, Cambridge 2007.
Crage, P., Burca, G., European Union law: Texts, Cases and Materials, Oxford University Press, Oxford 2003.
Engstrom, V., ’How to Tame the Elusive: Lessons from the Revision of the European Union Flexibility Clause’, International Organizations Law Review 2/2010.
Geiger, R., Khan, D. E., Kotzur, M., European Union Treaties - a Commentary, C. H. Beck-Hart, Oxford 2015.
Hartley, T. C., The Foundations of European Union Law, Oxford University Press, Oxford 2014.
Isaac, G., Blanquet, M., Droit général de l’Union européenne, Sirey, Paris 2012.
Jacqué, J. P., Droit institutionnel de l’Union européenne, Dalloz, Paris 2012.
Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd 2009.
Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., 'Ugovorna sposobnost Evropske unije: šest decenija posle', Srpska politička misao 1/2018.
Konstadinides, T., ’Drawing the line between Circumvention and Gap-Filling: An Exploration of the Conceptual Limits of the Treaty’s Flexibility Clause’, Yearbook of European Law 2012.
Košutić, B., Rakić, B., Milisavljević, B., Uvod u pravo evropskih integracija, Pravni fakultet, Beograd 2013.
Lenaerts, K. et al., European Union Law, Sweet & Maxwell, London 2011.
Meškić, Z., Samardžić, D., Pravo Evropske unije I, TDP - GIZ, Sarajevo 2012.
Misita, N., Osnovi prava Evropske unije, Pravni fakultet, Sarajevo 2007.
Piris, J. C., The Constitution for Europe: A Legal Analysis, Cambridge University Press, Cambridge 2006.
Radivojević, Z., 'O implicitnoj ugovornoj sposobnosti međunarodnih organizacija', Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu 1989.
Radivojević, Z., Ugovori međunarodnih organizacija u međunarodnom javnom pravu, SKC, Niš 1996.
Radivojević, Z., Knežević Predić, V., Institucije Evropske unije, Sven, Niš 2008.
Rossi, L. S., ‘Does the Lisbon Treaty Provide a Clearer Separation of Competences between EU and Member States?’, EU Law after Lisbon (eds. A. Biondi, P. Eechout, S. Ripley), Oxford University Press, Oxford 2012.
Sauron, J. L., Comprendre le Traité de Lisbonne. Texte consolidé intégrale des traités, explications et commentaires, Gualino Editeur, Paris 2007.
Schutze, R., ‘Organizad Change Towards an ‘Ever Closer Union’: Article 308 and the Limits to the Community Competences’, Yearbook of European Law 2003.
Schutze, R., ‘The European Community’s Federal Order of Competence: A Retrospective Analysis’, 50 Years of the European Treaties: Looking Back and Thinking Forward (eds. M. Dougan, S. Currie), Hart Publishing, Portland 2009.
Schutze, R., ‘EU Competences Existence and Exercise’, The Oxford Handbook of European Union Law (eds. A. Arnull, D. Chalmers), Oxford University Press, Oxford 2015.
Shermers, H. G., Blokker, N. M., International Institutional Law - Unity within diversity, Martinus Nijhoff Publishers, Boston-Leiden 2003.
Show, M., International Law, Cambridge University Press, Cambridge 2008.