Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:13
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:8
članak: 1 od 1  
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
2018, vol. 66, br. 3, str. 108-128
jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
doi:10.5937/AnaliPFB1803108K

Creative Commons License 4.0
Granice nadležnosti Evropske unije - načelo poverenih ovlašćenja
aUniverzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka
bUniverzitet u Nišu, Pravni fakultet

e-adresa: vesna.knezevicpredic@fpn.bg.ac.rs, zoranr@prafak.ni.ac.rs

Sažetak

Granice nadležnosti Evropske unije određene su načelom poverenih ovlašćenja koje predstavlja temeljni princip prava međunarodnih organizacija. Prema tom načelu, EU nema opštu i neograničenu nadležnost već raspolaže samo onim ovlašćenjima koja su joj poverile države članice osnivačkim ugovorom. Iako nikada osporavano i dovođeno u pitanje prilikom regulisanja nadležnosti, to načelo se dosta teško i sporo probijalo u osnivačke ugovore ranijih Evropskih zajednica i sadašnje EU. U početnoj fazi evropskih integracija tvorci tih ugovora nisu smatrali da je potrebno da u tekst unose principe o razgraničenju nadležnosti između EZ i država članica, odnosno načela vertikalne podele vlasti. Načelo poverenih ovlašćenja našlo je prvi put svoj eksplicitni izraz u Ugovoru kojim je osnovana EU. Tom prilikom ono postaje princip komunitarnog prava, ali ne i načelo celokupnog prava EU. Načelo poverenih ovlašćenja konstitucionalizovano je tek reformom izvršenom Lisabonskim ugovorom kada je preraslo u ustavni princip čitave EU. Posle pregleda odredaba u kojima se izričito pominje ili razrađuje to načelo, predmet pažnje autora rada su koncept impliciranih ovlašćenja i klauzula fleksibilnosti. Prvi od njih, preuzet iz jurisprudencije Suda pravde, omogućio je EU da, osim ovlašćenja koja su joj izričito poverena, vrši i ona ovlašćenja koja se mogu izvesti dovođenjem u vezu osnivačkog ugovora sa nekom pravno relevantnom činjenicom, kao što su cilj i korisno dejstvo njegovih odredaba. Kod klauzule fleksibilnosti, pak, reč je o rezidualnom ovlašćenju koje se može koristiti u slučaju da ne postoji specifičan pravni osnov kada među državama članicama i institucijama EU postoji saglasnost o potrebi delovanja radi ostvarivanja nekog od ciljeva propisanih osnivačkim ugovorom. Rasprava o granicama nadležnosti EU završava se razmatranjem vrsta njenih ovlašćenja na osnovu klasifikacije usvojene u Lisabonskom ugovoru. Prema toj podeli, koja se oslanja na dosadašnju praksu delovanja EU, razlikuju se isključiva i neisključiva ovlašćenja, pri čemu ova druga kategorija obuhvata podeljena, komplementarna i koordinirajuća ovlašćenja.

Ključne reči

nadležnost EU; načelo poverenih ovlašćenja; implicirana ovlašćenja; klauzula fleksibilnosti; isključiva i neisključiva ovlašćenja

Reference

Bermann, G.A. (2004) Competences of the Union. u: Tridimas T., Nebbia P. [ur.] European Union Law for the Twenty-First Century, Oxford: Hart Publishing
Blumann, C., Dubouis, L. (2010) Droit institutionnel de l'Union européenne. Paris: Litec LexisNexsis
Chalmers, D., Arnull, A., Schütze, R. (2015) EU Competences. u: Chalmers, Damian; Arnull, Anthony [ur.] The Oxford Handbook of European Union Law, Oxford University Press (OUP)
Chalmers, D., Tomkins, A. (2009) European Union Public Law. Cambridge: Cambridge University Press (CUP)
Crage, P., Burca, G. (2003) European Union law: Texts, Cases and Materials. Oxford: Oxford University Press
Engström, V. (2010) How to Tame the Elusive: Lessons from the Revision of the EU Flexibility Clause. International Organizations Law Review, 7(2): 343-373
Geiger, R., Khan, D.E., Kotzur, M. (2015) European Union treaties: A commentary. Oxford: C.H. Beck-Hart
Hartley, T. (2014) The foundations of European community law. Oxford University press
Isaac, G., Blanquet, M. (2012) Droit général de l'Union européenne. Paris: Sirey
Jacqué, J.P. (2012) Droit institutionnel de l'Union européenne. Paris: Dalloz
Knežević-Predić, V., Radivojević, Z. (2009) Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije. Beograd: Službeni glasnik
Knežević-Predić, V., Radivojević, Z. (2018) Ugovorna sposobnost evropske unije: šest decenija posle. Srpska politička misao, 59(1): 75-91
Konstadinides, T. (2012) Drawing the line between Circumvention and Gap-Filling: An Exploration of the Conceptual Limits of the Treaty's Flexibility Clause. Yearbook of European Law, 31(1): 227-262
Košutić, B., Rakić, B., Milisavljević, B. (2013) Uvod u pravo evropskih integracija. Beograd: Pravni fakultet
Lenaerts, K., i dr. (2011) European Union Law. London: Sweet & Maxwell
Meškić, Z., Samardžić, D. (2012) Pravo Evropske unije. Sarajevo: TDP, I
Misita, N. (2007) Osnovi prava Evropske unije. Sarajevo
Piris, J.C. (2006) The Constitution for Europe: A legal analysis. Cambridge
Radivojević, Z. (1989) O implicitnoj ugovornoj sposobnosti međunarodnih organizacija. Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu
Radivojević, Z. (1996) Ugovori međunarodnih organizacija u savremenom međunarodnom javnom pravu. Niš
Radivojević, Z., Knežević-Predić, V. (2008) Institucije Evropske unije. Niš
Rossi, L.S. (2012) Does the Lisbon Treaty Provide a Clearer Separation of Competences between EU and Member States?. u: Biondi, Andrea; Eeckhout, Piet; Ripley, Stefanie [ur.] EU Law after Lisbon, Oxford University Press (OUP), str. 85-106
Sauron, J.L. (2007) Comprendre le Traité de Lisbonne: Texte consolidé intégrale des traités, explications et commentaires. Paris: Gualino Editeur
Schutze, R. (2003) Organizad change towards an ‘Ever Closer Union': Article 308 and the limits to the community competences. Yearbook of European Law
Schutze, R. (2009) The European community's federal order of competence: A retrospective analysis. u: Dougan M., Currie S. [ur.] 50 Years of the European Treaties: Looking Back and Thinking Forward, Portland: Hart Publishing
Shermers, H.G., Blokker, N.M. (2003) International institutional law: Unity within diversity. Boston-Leiden: Martinus Nijhoff Publishers
Show, M. (2008) International law. Cambridge: Cambridge University Press