Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:1
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:0
članak: 1 od 1  
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
2018, vol. 66, br. 3, str. 158-184
jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
doi:10.5937/AnaliPFB1803158D

Creative Commons License 4.0
Od biološkog do mešovitog metoda utvrđivanja neuračunljivosti u krivičnom pravu
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet

e-adresa: drakic100@gmail.com., g.drakic@pf.uns.ac.rs.

Projekat

Biomedicina, zaštita životne sredine i pravo (MPNTR - 179079)

Sažetak

Autori u svom radu najpre analiziraju evoluciju ideja o fenomenu duševno bolesnog tokom istorije, sve do savremenog pojma duševne bolesti i poremećenosti. Takav pristup obradi materije bio je neophodan jer je jasno da sadržina i pravni značaj instituta neuračunljivosti umnogome zavise od vladajućeg koncepta psihopatološkog. Autori tvrde da je savremeni institut neuračunljivosti, koji se u početku ustanovljavao primenom biološkog metoda, nastao početkom 19. veka, prihvatanjem tada vladajućeg psihijatrijskog učenja o duševnim bolestima. U daljem tekstu ukazuje se na prednosti i nedostatke tog metoda. Kao pokušaj da se spreči sve veći psihijatrijski uticaj na krivično pravo, vremenom je nastao novi, psihološki metod utvrđivanja neuračunljivosti. Zbog očiglednih slabosti, taj metod nikada nije uspeo da se afirmiše ni u teoriji, ni u krivičnom zakonodavstvu. Poslednji deo rada autori su posvetili detaljnom razmatranju biološko-psihološkog metoda utvrđivanja neuračunljivosti, koji je nastao kao reakcija na slabosti prethodna dva metoda. Oni ističu da, za razliku od tih metoda, mešoviti metod obezbeđuje pravnu sigurnost jer vrši preciznu podelu nadležnosti između sudije i veštaka-psihijatra u procesu dokazivanja nečije neuračunljivosti, sprečava preterani uticaj psihijatara na ishod postupka i, konačno, afirmiše jednu od najznačajnijih tekovina savremenog principa krivice - vezanost krivice za konkretno krivično delo i vremenski trenutak njegovog izvršenja.

Ključne reči

neuračunljivost; krivično pravo; metodi utvrđivanja neuračunljivosti

Reference

Novododat članak: provera, normiranje i linkovanje referenci u toku.
Aćimović, M., 'Problemi duševno obolelih učinilaca krivičnih dela u krivičnim naukama', Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu 3-4/1978.
Avakumović, J. Đ., Teorija kaznenog prava - prvi deo, II, Srpska-kraljevska državna štamparija, Beograd 1887.
Bloch, E., Princip nada (prijevod sa njemačkog H. Šarinić), II, Naprijed, Zagreb 1981.
Bojanin, S., Velika zabuna ili kriza psihijatrijske misli, Konras, Beograd 2011.
Bok, M., 'Objašnjenje i razumevanje u društvenim naukama: nomotetički i ideografski pristup', Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1/2012.
Bräutigam, W., ’Psychoanalise in foro’, Handbuch der forensischen Psychiatrie (Hrsg. H. Göppinger, H. Witter), I, Springer Verlag, Berlin - Heidelberg - New York 1972.
Delić, N., 'Neke dileme u vezi utvrđivanja neuračunljivosti i bitno smanjene uračunljivosti', Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja, 1. deo (ur. Đ. Ignjatović), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2007.
Delić, N., Nova rešenja opštih instituta u KZS, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2009.
De Montenj, M., Ogledi (prevod sa francuskog M. Đorđević), Rad, Beograd 2016.
Dimitrijević, A., Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i poremećaja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2005.
Dobžanski, T., Evolucija čovečanstva (prevod sa engleskog N. Tucić), Nolit, Beograd 1982.
Dods, R. E., 'Blagoslovi ludila', Grci i iracionalno (prevod sa engleskog B. Gligorić), Službeni glasnik, Beograd 2005.
Drakić, D., Neuračunljivost, Školska, Novi Sad 2007.
Drakić, D., 'O nastanku mera bezbednosti kao krivičnih sankcija', Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1/2015.
Đokić, I., Opšti pojam krivičnog dela u anglo-američkom pravu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2016.
Eliade, M., Mit o vječnom povratku (prijevod sa francuskog Lj. Novković), Jesenski i Turk, Zagreb 2007.
Engell, R., 'Seelische Störungen als Ursache von Straftaten', Verbrechen - Schuld oder Schicksal? (Hrsg. W. Bitter), Ernst Klett Verlag, Stuttgart 1969.
Finger, A., Das Strafrecht, Carl Heymanns Verlag, Berlin 1902.
Fosije, R., Ljudi srednjeg veka (prevod sa francuskog T. Pekić et al.), Adresa, Novi Sad 2009.
Fuko, M., Nenormalni (prevod sa francuskog M. Kozić), Svetovi, Novi Sad 2002.
Fuko, M., Psihijatrijska moć (prevod sa francuskog M. Kozić), Svetovi, Novi Sad 2005.
Husserl, E., 'Filozofija kao samoosmišljavanje čovječanstva, samoostvarenje uma', Novija filozofija zapada (ur. V. Filipović), Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb 1979.
Janzarik, W., ‚Zur Geschichte der forensischen Psychiatrie’, Handbuch der forensischen Psychiatrie (Hrsg. H. Göppinger, H. Witter), I, Springer Verlag, Berlin - Heidelberg - New York 1972.
Jaspers, K., Opšta psihopatologija (prevod sa nemačkog P. Milekić), Prosveta, Beograd 1978.
Jonas, H., Das Prinzip Verantwortung, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main 2003.
Kaiser, G., ’Entwicklungstendenzen des Strafrechts’, Festschrift für Reinhart Maurach zum 70. Geburstag (Hrsg. F-Ch. Schroeder, H. Zipf), Verlag C. F. Müller, Karlsruhe 1972.
Kapamadžija, B., Sudska psihijatrija, Matica srpska, Novi Sad 1974.
Kaufmann, A., Das Schuldprinzip - eine strafrechtlich-rechtsphilosophische Untersuchung, Carl Winter Universitätsverlag, Heidelberg 1976.
Kelzen, H., Glavni problemi teorije državnog prava (prevod sa nemačkog D. N. Basta), Službeni list SRJ - CID, Beograd - Podgorica 2001.
Kecmanović, D., Očima psihijatra, Clio, Beograd 2010.
Kostić, M., Forenzička psihologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2002.
Kröber, H. L., ’Willensfreiheit und strafrechtliche Verantwortlichkeit aus Sicht der forensischen Psychiatrie’, Personalität - Studien zu einem Schlüsselbegriff der Philosophie (Hrsg. F. Kannetzky, H. Tegtmeyer), Leipziger Universitätsverlag, Leipzig 2007.
Lenckner, T., ’Strafe, Schuld und Schuldfähigkeit’, Handbuch der forensischen Psychiatrie (Hrsg. H. Göppinger, H. Witter), I, Springer Verlag, Berlin - Heidelberg - New York 1972.
Lorenzer, A., Intimnost i socijalna patnja (prijevod sa njemačkog B. Buden), Naprijed, Zagreb 1989.
Ljubičić, M., O neuračunljivosti - sociološka studija, Dosije, Beograd 2015.
Mil, Dž. S., Prirodno i neprirodno (prevod sa engleskog S. Samurović), Karpos, Loznica 2008.
Mommsen, T., Römisches Strafrecht, Akademische Druck - U. Verlagsanstalt, Graz 1955.
Radbruch, G., Einführung in die Rechtswissenschaft, K. F. Koehler Verlag, Stuttgart 1961.
Roxin, C., Strafrecht - Allgemeiner Teil, I, Verlag C. H. Beck, München 1997.
Sartr, P. Ž., 'Kartezijanska sloboda', Portreti (izabrao M. Stambolić, prevod sa francuskog S. Marić et al.), Nolit, Beograd 1981.
Sas, T., Mentalna bolest kao mit (prevod sa engleskog K. Vlatković), Clio, Beograd 2008.
Schmidt-Recla, A., Theorien zur Schuldfähigkeit, Leipziger Universitätsverlag, Leipzig 2000.
Stojanović, Z., 'Krivično pravo i duševna bolest', Sociologija LVII(2)/2015.
Širokova, M., 'Lečenje duše', Čovek - enciklopedija psihologija (ur. T. Miličić, prevod sa ruskog Lj. Miličić), Sofos, Beograd 2007.
Tondorf, G., Psychologische und psychiatrische Sachverständige im Strafverfahren, C. F. Müller, Heidelberg 2005.
Vajs, A., Razvitak civilizacije, Narodna knjiga, Beograd 1965.
Von Hofmann, E., Lehrbuch der gerichtlichen Medizin, Urban&Schhwarzenberg, Wien - Leipzig 1895.
Von Krafft-Ebing, R., Grundzüge der Criminalpsychologie, Verlag von Ferdinand Enke, Stuttgart 1882.
Vuković, I., Objektivno uračunavanje u krivičnom pravu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2018.
Vuković, I., 'Razumevanje krivične odgovornosti i kažnjivosti u srpskom zakonodavstvu i teoriji', Revija za kriminologiju i krivično pravo 2/2013.
Žakar, R., Ludilo (prevod sa francuskog B. Lalović), Biblioteka XX vek, Beograd 1997.