Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:3
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:2
članak: 1 od 1  
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
2018, vol. 66, br. 3, str. 235-249
jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
doi:10.5937/AnaliPFB1803235L

Creative Commons License 4.0
Lojalnost unutar Evropske unije - pravna ili samo politička obaveza
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet

e-adresa: maja.lukic@ius.bg.ac.rs.

Sažetak

Odredba osnivačkih ugovora kojom su propisane dužnost lojalne (iskrene) saradnje država članica sa komunitarnim institucijama i korelativna dužnost uzdržavanja od mera koje bi ugrozile ostvarenje ciljeva osnivačkih ugovora, bila je od Rimskog ugovora do danas predmet tumačenja Suda Evropske unije. Ona je poslužila kao osnov za brojna i bitna usavršavanja i učvršćivanja komunitarnog pravnog sistema, među kojima su utvrđivanje načela prednosti prava Zajednice, isključive prećutne nadležnosti Zajednice u spoljnim poslovima, načela delotvornosti i dr. Čini se da će na pitanje da li je reč o jedinstvenom načelu lojalnosti ili o skupu srodnih dužnosti tek praksa Suda Evropske unije u budućnosti dati konačan odgovor. Ukoliko se prihvati da postoji, čini se da je načelo lojalnosti najsrodnije načelu autonomije prava Evropske unije i po značaju za razvoj pravnog sistema Evropske unije i po tome što se neposredno graniči sa sferom državnih interesa i političkog života.

Ključne reči

načelo lojalnosti; dužnost lojalne saradnje; opšta načela prava EU; autonomija prava EU

Reference

Novododat članak: provera, normiranje i linkovanje referenci u toku.
Blanquet, M., L’article 5 du traité C. E. E.: recherche sur les obligations de fidelité des États membres de la Communauté, thèse de doctorat en Droit public sous la direction de Guy Isaac, soutenue en 1992 à Toulouse 1, Résumé, http://www.theses.fr/1992TOU10033, 25. jun 2018.
Casolari, F., ‘EU Loyalty After Lisbon: An Expectation Gap to Be Filled’, The EU After Lisbon: Amending or Coping with the Existing Treaties? (eds. L. S. Rossi, F. Casolari), Springer, Heidelberg - New York 2014.
Cremona, M., ‘EU Treaty-making: a test-case for mutual sincere cooperation?’, The EU as a global actor, bridging legal theory and practice, liber amicorum in honour of Ricardo Gosalbo Bono (eds. J. Czuczai, F. Naert), Brill Nijhoff, Leiden - Boston 2017.
Delgado Casteleira, A., Larik, J., ‘The Duty to Remain Silent: Limitless Loyalty in EU External Relations?’, European Law Review 36/2011.
Fartunova, M., ‘La coopération loyale vue sous le prisme de la reconnaissance mutuelle: quelques réflexions sur le fondements de la construction européene’, Cahiers de droit européen 52(1)/2016.
Hatje, A., Loyalität als Rechtsprinzip in der Europäischen Union, Nomos, Baden Baden 2001.
Klamert, M., The Principle of Loyalty in EU Law, Oxford University Press, Oxford 2014.
Lukić, M., 'Da li je Evropsko pravo autonomno, samosvojno, unutar ili izvan međunarodnog - šta kriju ključne presude Evropskog suda pravde?', Harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije 2 (ur. D. Dimitrijević, B. Miljuš), Institut za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu - Hanns Seidel Stiftung, Beograd 2012.
Lukić, M., 'Autoritet Suda EU ispred pravne sigurnosti - presuda Mox', Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1/2013.
Lukić, M., ‘The Security Council’s Targeted Sanctions in the Light of Recent Developments Occurring in the EU Context’, Economic Sanctions (ed. M. P. Malloy), II, Edward Elgar Publishing, 2015.
Neframi, E., ‘The duty of loyalty: rethinking its scope through its application in the field of external relations’, Common Market Law Review 47(2)/2010.
Neframi, E., ‘Principe de coopération loyale et principe d’attribution dans le cadre de la mise en oeuvre du droit de l’Union’, Cahiers de Droit Européen 1/2016.
Roes, T., ‘Limits to Loyalty: The Relevance of Article 4(3) TEU’, Cahiers de droit Européen 1/2016.