Rad ima za cilj ispitivanje osnovanosti, a zatim i domena primene pravila rezona u slučaju restriktivnog sporazumevanja. Kada dogovor, iako ograničavajući, neće biti kvalifikovan kao restriktivan, i dalje - po kom strukturno petostepenom osnovu se pravni posao izdvaja iz režima zabrane i anulira posledice ništavosti? Rezultat rada je trokategorijalni pravni model koji pretpostavlja primenu najpre kvantitativnih, a zatim kvalitativnih pokazatelja, koji dalje podrazumevaju subjektivno-objektivne kriterijume procene antikonkurencijskog potencijala sporazuma. Nakon primene de minimis pravila, na sledećem nivou se posao kvalifikovan kao restriktivan podvrgava ciljno-posledičnoj i sistemskoj analizi, da bi se onda primenom pravila rezona - uzimajući u obzir okolnosti pojedinačnog slučaja i kategorišući ih kao antikonkurencijski rizik, sa jedne, i eventualne šire pozitivne efekte, sa druge strane - u poslednjoj instanci dopustila mogućnost jednog od pet scenarija izuzetaka od polaznog principa apsolutne zabrane, postavljenih po sistemu koncentričnih krugova gradacijske verovatnoće znatnosti povrede.