Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [4]
  • citati u CrossRef-u:[4]
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2
članak: 1 od 1  
Oditor - časopis za Menadžment, finansije i pravo
2016, vol. 2, br. 2, str. 18-26
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
doi:10.5937/Oditor1602018K
Značaj institucije Centralne banke za nacionalnu ekonomiju
Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Beograd

e-adresa: snezanakrstic17@gmail.com

Sažetak

Centralna banka zauzima centralni položaj u bankarskom sistemu svake zemlje. U vreme kada su osnivane prve banke za koje je država jamčila ( npr. Swedish Riksbank - 1668. ili Bank of England - 1694. godine), naravno da namera nije mogla biti da se te banke bave funkcijama jedne savremene centralne banke: regulisanjem i finansijskom podrškom ukupnog bankarskog sistema zemlje. Cilj je bio mnogo jednostavniji, i svodio se na koristi koje je država mogla da izvuče iz pokroviteljstva nad ovom izabranom bankom, bez obzira da li je banka bila u državnoj ili privatnoj svojini. Povlašćenoj banci je uglavnom pružana monopolska prednost u izdavanju novčanica na određenim područjima zemlje ili je ona proglašavana za jedinu akcionarsku banku u zemlji kojoj je bilo dozvoljeno da izdaje novčanice. Tako je stavljanje pod nadležnost jedne institucije poslova izdavanja novčanica, tj. čuvanja i gazdovanja rezervama zlata, imalo povoljne posledice po funkcionisanje ukupne privrede i omogućilo je državi da participira u dobiti od emitovanja novca i da ostvari svoj neposredni uticaj u kontroli ukupnih zlatnih rezervi zemlje. Centralne banke, upravo zaštitom od strane države, dobijaju političku snagu da osiguraju dodatnu količinu novca kroz reeskontovanje komercijalnih menica, i time postanu 'banke banaka'. Poslovne banke dobijaju obavezu da najveći deo svojih rezervi likvidnih sredstava drže kod centralne banke, ali dobijaju finansijsku podršku centralne banke u periodima kada je njihova likvidnost loša.

Ključne reči

Narodna banka; emisiono bankarstvo; banknota; država

Reference

*** (1884-1914) Zakoni o Narodnoj banci. Beograd
*** (1884-1914) Statuti Narodne banke. Beograd
Dugalić, V., Mitrović, A., Gnjatović, D., Hofman, G., Kovačević, I. (2004) Narodna Banka, 1884-2004. Beograd: Jugoslovenski pregled
Galbraith, J.K. (2001) Money: Whence it came, where it went. Houghton Mifflin
Gnjatović, D., Dugalić, V., Stojanović, B. (2003) Istorija nacionalnog novca. Beograd: Sineks
Gnjatović, D., Grbić, V. (2009) Ekonomska politika teorija, analiza, primena. Beograd: Megatrend univerzitet
Kožetinac, G. (1989) Proces kreiranja novca. Beograd: Zavod za izradu novčanica
Pejić, L. (1987) Teške godine ekonomskog osamostaljivanja Srbije u drugoj polovini XIX veka. List Investbanke 'Vesnik'
Pejić, L. (1986) Razvoj ekonomske misli u jugoslovenskim zemljama do Prvog i u Jugoslaviji između dva svetska rata. Beograd: Savremena administracija
Plavšić, D. (1930) Država i narodna banka - nekoliko pogleda na pitanje o zakonskoj stabilizaciji dinara. Zagreb, Tisak jugoslovenske štampe
Šević, Ž. (1996) Centralna banka - položaj, organizacija, funkcije. Beograd: Čigoja štampa
Vilar, P. (1990) Zlato i novac u povijesti 1450-1920. Beograd: Nolit
Vučo, N. (1955) Privredna istorija Srbije do I svetskog rata. Beograd: Naučna knjiga
Vučo, N. (1959) Ekonomska istorija. Beograd: Naučna knjiga
Vučo, N. (1981) Razvoj industrije u Srbiji u XIX veku. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti
Živković, A., Kožetinac, G. (2006) Monetarna ekonomija. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta