1. Suad Bećirović, redovni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
2. Bećir Kalač, redovni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
3. Elma Elfić-Zukorlić, vanredni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
4. Azra Ćatović, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
5. Enis Ujkanović, vanredni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
6. Mehmed Meta, vanredni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
7. Branislava Rakočević-Vasić, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
8. Jahja Fehratović, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
9. Ahmed Bihorac, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
10. Zorica Matić, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
11. Emilija Mančić, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
12. Hasnija Muratagić Tuna, redovni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
13. Samina Dazdarević, vanredni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
14. Amela Lukač-Zoranić, vanredni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
15. Vedat Bajrami, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
16. Jasmina Arsenijević, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
17. Željko Mladenović, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
18. Šefket Krcić, redovni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
19. Admir Muratović, vanredni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
20. Mustafa Fetić, vanredni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
21. Vesna Srdić, vanredni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
22. Ibro Skenderović, vanredni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
23. Rejhan Kurtović, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
24. Aleksandar R. Ivanović, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
25. Dragana Ranđelović, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
26. Enver Međedović, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
27. Milan Tesla, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
28. Ergin Hakić, docent, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
29. Nebojša Teofilović, redovni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
30. Miodrag Jović, redovni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
31. Mile Matijević, redovni profesor, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
32. Elvis Vardo, docent, Univerzitet u Tuzli
33. Tatjana Atanasova-Pačemska, redovni profesor, Univerzitet Goce Delcev, Štip
34. Muharem Kozić, vanredni profesor, Univerzitet Džemal Bijedić, Mostar
35. Nazim Malići, redovni profesor, FON Univerzitet, Skoplje
36. Naser Etemi, vanredni profesor, FON Univerzitet, Skoplje
37. Alen Kalajdžija, docent, Univerzitet Sarajevo
38. Sanjin Kodrić, vanredni profesor, Univerzitet Sarajevo
39. Ismail Palić, docent, Univerzitet Sarajevo
40. Miodrag Jovanović, vanredni profesor, Univerzitet Crne Gore
41. Marija Krivokapić, vanredni profesor, Univerzitet Crne Gore
42. Aleksandra Nikčević-Batrićević, docent, Univerzitet Crne Gore
43. Selma Porobić, vanredni profesor, Univerzitet u Tuzli
44. Jasna Bogdanović-Čurić, vanredni profesor, PIM Univerzitet, Banja Luka
45. Tamara Spahić-Efendić, vanredni profesor, Univerzitet u Tuzli - docent
46. Hana Korać, vanredni profesor, Univerzitet u Travniku
47. Hikmet Asutay, vanredni profesor, Trakijski Univerzitet, Edirne

Rukopisi se upućuju na recenziju tek nakon prvobitne ocene da li su, s obzirom na formu i tematski delokrug, podobni za objavljivanje u časopisu. Pažnja se posebno posvećuje tome da prvobitna ocena ne traje duže nego što je zaista neophodno.

Nakon prvobitne ocene rada ukoliko je pozitivna rad se proverava na plagijarizam kroz alatku - program https://plagiarism-detector.com/, koja je pokazala visok nivo pouzdanosti, s'tim da se efikasnost i pouzdanost aplikacije redovno proverava.

Ukoliko je rad prošao proveru na plagijarizam i nema spornih delova u radu, onda se rad anonimno šalje dvoma recenzentima. Anonimnost se postiže tako što se iz rada brišu svi podaci o imenu autora i ostali metapodaci.

Nakon što dve recenzije budu pozitivne, onda se rad prihvata za dalje publikovanje. Ukoliko recenzenti nalože neke izmene, te izmene se prosleđuju autorima. Nastojimo da okončamo ceo proces u roku od mesec dana.

U redovnim okolnostima postupak objave rada traje najviše šest meseci, a samo izuzetno do godinu dana. Period od prijema rada do njegovog objavljivanja traje pola godine.

Tokom postupka recenzije glavni urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije, uključujući i primarne podatke, ako su one neophodne za donošenje suda o rukopisu. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih upotrebiti u druge svrhe.

U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, uredništvo proverava da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik angažuje dodatne recenzente.

Dodatni recenzenti se angažuju i u slučaju kada su odluke recenzenata (odbiti/prihvatiti) međusobno oprečne ili na drugi način nepomirljive.

Konačnu odluku o prihvatanju rukopisa za objavljivanje donosi isključivo glavni urednik

Autori snose svu odgovornost za celokupni sadržaj rukopisa. Rukopis ne sme da sadrži neosnovane ili nezakonite tvrdnje, niti da krši prava drugih lica.

Autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije objavljen ranije i da se ne razmatra za objavljivanje na drugom mestu. Istovremeno predavanje istog rukopisa u više časopisa predstavlja kršenje etičkih standarda, što ga isključuje iz daljeg razmatranja za objavljivanje u časopisu. Rad koji je već objavljen na nekom drugom mestu ne može biti preštampan u časopisu Univerzitetska misao.

Autori su dužni da obezbede da njihov autorski tim naveden u rukopisu obuhvati sva i samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa. Ako su u bitnim aspektima istraživačkog projekta i pripreme rukopisa učestvovala i druga lica, njihov doprinos treba navesti u fusnoti ili posebnoj napomeni (Zahvalnica/Acknowledgements).

Obaveza je autora da u napomeni navedu naziv i kodnu oznaku naučnoistraživačkog projekta u okviru koga je rad nastao, kao i pun naziv finansirajuće institucije. U slučaju da je rad pod istim ili sličnim naslovom bio izložen na nekom skupu u vidu usmenog saopštenja, detalji o tome treba da budu navedeni na istom mestu.

Autori su dužni da potpuno i pravilno citiraju izvore koji su značajno uticali na sadržaj istraživanja i rukopisa. Delovi rukopisa, uključujući tekst, jednačine, slike ili tabele, koji su doslovno preuzeti iz drugih radova moraju biti jasno označeni posebnom napomenom, npr. znacima navoda s preciznom oznakom mesta preuzimanja (broja stranice) ili, ako su obimniji, dati u zasebnom paragrafu.

Pune reference svih navoda u tekstu (citata) moraju biti navedene u zasebnom odeljku (Literatura ili Reference) i to na jednoobrazan način, u skladu sa citatnim stilom koji časopis koristi. U odeljku Literatura navode se samo citirani, a ne i ostali izvori upotrebljeni prilikom pripreme rukopisa.

U slučaju da autori otkriju važnu grešku u svom radu nakon njegovog objavljivanja, dužni su da momentalno o tome obaveste glavnog urednika (ili izdavača) i da sarađuju na tome da se rad povuče ili ispravi.

Obaveza je autora da u rukopisu navedu da li su u finansijskom ili bilo kom drugom bitnom sukobu interesa koji bi mogao da utiče na njihove rezultate ili interpretaciju rezultata.

Predavanjem rukopisa autori se obavezuju na poštovanje uređivačke politike časopisa Univerzitetska misao.

Glavni urednik donosi konačnu odluku o tome koji će se rukopisi objaviti. Odluke se donose isključivo na osnovu vrednosti rukopisa. Moraju biti oslobođene rasnih, polnih/rodnih, verskih, etničkih ili političkih predrasuda. Prilikom donošenja odluke o objavljivanju glavni urednik se rukovodi uređivačkom politikom, vodeći računa o zakonskim propisima koji se odnose na klevetu, kršenja autorskih prava i plagiranje.

Članovi uredništva, uključujući glavnog urednika, ne smeju biti u sukobu interesa u vezi sa rukopisima koje razmatraju. Članovi za koje se pretpostavi da bi neko mogao smatrati da su u sukobu interesa ne učestvuju u postupku odlučivanja o određenom rukopisu.

Rukopisi se čuvaju kao poverljiv materijal. Informacije i ideje sadržane u rukopisima ne smeju se koristiti u lične svrhe bez izričite pisane dozvole autora.

Glavni urednik i članovi uredništva su dužni da preduzmu sve razumne mere da autori/recenzenti ostanu anonimni tokom i nakon procesa evaluacije u skladu s procedurom u upotrebi.

Recenzenti su dužni da pruže kvalifikovanu i pravovremenu ocenu naučnih zasluga rukopisa. Recenzent posebno vodi računa o stvarnom doprinosu i originalnosti rukopisa. Pregled mora biti potpuno objektivan. Procena recenzenata mora biti jasna i potkrepljena argumentima.

Recenzenti ocenjuju usklađenost rukopisa sa profilom časopisa, relevantnost istražene teme i primenjenih metoda, naučnu relevantnost informacija predstavljenih u rukopisu, stil prezentacije i naučni aparat. Recenzija ima standardni format.

Recenzent ne sme biti u sukobu interesa sa autorima ili finansijerima istraživanja. Ukoliko postoji takav sukob, recenzent je dužan da o tome odmah obavesti glavnog i odgovornog urednika. Recenzent neće prihvatiti za recenziranje radove izvan oblasti svoje potpune kompetentnosti.

Recenzenti treba da upozore glavnog urednika na sve osnovane sumnje ili saznanja o mogućim kršenjima etičkih standarda od strane autora. Recenzenti treba da prepoznaju relevantne objavljene radove koji nisu razmatrani u rukopisu. Oni mogu preporučiti određene reference za citiranje, ali neće tražiti da citiraju radove objavljene u Univerzitetskoj misli, ili svoje radove, osim ako je to opravdano.

Od recenzenata se očekuje da poboljšaju kvalitet rukopisa svojim prijedlozima. Ako preporuče ispravku rukopisa prije objavljivanja, dužni su navesti način na koji se to može postići.

Svi rukopisi primljeni na recenziju moraju se tretirati kao povjerljivi dokumenti. Recenzenti ne smiju koristiti neobjavljene materijale otkrivene u dostavljenim rukopisima bez izričitog pismenog pristanka autora.

Svaki pojedinac ili institucija mogu da u bilo kom trenutku uredniku i/ili uredništvu prijave saznanja o kršenju etičkih standarda i drugim nepravilnostima i da o tome dostave verodostojne informacije/dokaze radi pokretanja istrage. Postupak provere iznetih dokaza odvija se na sledeći način:

• glavni urednik donosi odluku o pokretanju istrage;
• tokom tog postupka svi dokazi se smatraju poverljivim materijalom i predočavaju samo onim licima koja su direktno obuhvaćena slučajem;
• osumnjičenim licima pruža se prilika da odgovore na iznete optužbe;
• ako se utvrdi da je zaista došlo do nepravilnosti, ocenjuje se da li je reč o manjem prekršaju ili grubom kršenju etičkih standarda.

Manji prekršaji, bez posledica po integritet rada i časopisa, na primer kada je reč o nerazumevanju ili pogrešnoj primeni publicističkih standarda, razrešavaju se u direktnoj komunikaciji s autorima i recenzentima, bez uključivanja trećih lica, na neki od načina npr.:

• autorima i/ili recenzentima se upućuje pismo upozorenja;
• objavljuje se ispravka rada, npr. u slučaju kada se sa spiska referenci izostave izvori koji su u samom tekstu citirani na propisan način;
• objavljuje se eratum, npr. ako se ispostavi da je greška nastala omaškom uredništva.

U slučaju grubog kršenja etičkih standarda, glavni urednik može da preduzme različite mere:

• objavljuje saopštenje ili uvodnik u kom se slučaj opisuje;
• službeno obaveštava afilijativnu organizaciju autora/recenzenta;
• povlači objavljeni rad na način opisan pod Politika povlačenja;
• izriče zabranu objavljivanja u časopisu na određeni vremenski period;
• predočava slučaj nadležnim organizacijama i regulatornim telima radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.

Ove mere se mogu primenjivati pojedinačno ili istovremeno. U procesu razrešavanja slučaja po potrebi se konsultuju relevantne ekspertske organizacije, tela ili pojedinci.

Prilikom razrešavanja etički spornih postupaka uredništvo se rukovodi smernicama i Komiteta za etiku publikovanja (COPE).

Časopis Univerzitetska misao ne objavljuje plagirane radove. Uredništvo polazi od stava da je plagiranje, odnosno preuzimanje tuđih ideja, reči ili drugih oblika kreativnog doprinosa i njihovo predstavljanje kao svojih, grubo kršenje naučne i izdavačke etike. Plagiranje može da uključuje i kršenje autorskih prava, što je zakonom kažnjivo.

Časopis Univerzitetska misao nakon prvobitne ocene rada i ukoliko je ista pozitivna, rad se proverava na plagijarizam kroz alatku - program https://plagiarism-detector.com/, koja je pokazala visok nivo pouzdanosti, s'tim da se efikasnost i pouzdanost aplikacije redovno proverava.

Plagiranje obuhvata:

• doslovno (reč po reč) ili gotovo doslovno preuzimanje ili smišljeno, radi prikrivanja izvora, parafraziranje delova tekstova drugih autora bez jasnog naznačavanja izvora, na način opisan pod Odgovornosti autora ;
• kopiranje jednačina, podataka ili tabela iz drugih dokumenata bez pravilnog naznačavanja izvora i/ili bez dozvole izvornog autora ili nosioca autorskog prava.

Rukopis u kome se utvrde jasne indicije plagijarizma biće automatski odbijen. U slučaju da se plagijarizam otkrije u već objavljenom radu, rad će biti opozvan (povučen) u skladu sa procedurom opisanom pod Politika povlačenja .

U slučaju kršenja prava izdavača, nosilaca autorskih prava ili samih autora, objavljivanja istog rukopisa u više časopisa, lažnog autorstva, plagijata, manipulacije podacima u cilju prevare ili bilo koje druge zloupotrebe, objavljeni rad se mora opozvati.

Rad se može opozvati i zato da bi se ispravile ozbiljne i brojne omaške koje nije moguće obuhvatiti objavljivanjem ispravke. Opoziv objavljuje glavni urednik / uredništvo, autor(i) ili obe strane sporazumno.

Opoziv ima oblik zasebnog rada koji se prikazuje u sadržaju sveske i urednički klasifikuje kao Opoziv ili Retrakcija. U SCIndeksu kao matičnoj bazi punog teksta uspostavlja se dvosmerna veza (HTML link) između originalnog rada i retrakcije. Originalni rad se i dalje čuva u neizmenjenom obliku, s tim da se vodenim žigom na PDF dokumentu na svakoj stranici označava da je članak povučen.

Opozivi se publikuju prema zahtevima COPE-a razrađenim od strane CEON-a kao izdavača baze u kojoj se časopis primarno indeksira.

Časopis Univerzitetska misao se izdaje je u režimu tzv. otvorenog pristupa. Sav njegov sadržaj dostupan je korisnicima besplatno on-line. Korisnici mogu da čitaju, preuzimaju, kopiraju, distribuiraju, štampaju, pretražuju puni tekst članaka, kao i da uspostavljaju HTML linkove ka njima, bez obaveze da za to traže saglasnost autora ili izdavača.

Pravo da sadržaj koriste bez pisane saglasnosti ne oslobađa korisnike obaveze da citiraju sadržaj časopisa na način opisan pod Licenciranje .

Sve objavljene sveske časopisa arhiviraju se po zakonu u digitalni depozit Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke Matice srpske i istovremeno polažu u Repozitorijum SCIndeksa - Srpskog citatnog indeksa kao primarnu bazu punog teksta.

Časopis Univerzitetska misao naplaćuje troškove objavljivanja, po radu ne po autorima niti trećim stranama.

Naplata kotizacije od 3.500 dinara se naplaćuje nakon što je rad prihvaćen za objavu. Naplata se obavlja zbog obaveze objavljivanja štampanog izdanja i dostave istog nadležnim republičkim organima i bibliotekama.

Besplatne su, kako usluge prijavljivanja rukopisa i njihove obrade, tako i usluge elektronskog publikovanja članaka. Ne postoje bilo kakvi skriveni troškovi.

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.

Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci i naznači da li je delo izmenjeno.

Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu Univerzitetska misao, tako i sa korišćenom licencom.

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.

Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim web stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni, u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.

Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.