Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2001, vol. 49, br. 1-4, str. 314-333
O definisanju ustava u novijoj domaćoj pravnoj misli
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet
Sažetak
Upoređivanje pojmovnih određenja ustava S. Vračara, L. Baste, K. Čavoškog i R. Markovića. - Ustav kao normativno fiksiranje osnova strukture i funkcija državno-pravnog poretka i regulator bitnih društvenih procesa i odnosa (S. Vračar). - Ustav kao akt pozitivacije principa proceduralnog legitimiteta (L. Basta). - Ustav kao jemstvo slobode (K. Čavoški). - Ustav kao glavni zakon o državnoj vlasti kojim se štite slobode i prava pojedinaca (R. Marković). Moderni pojam ustava jedini pravi pojam ustava.
Reference
Basta-Fleiner-Posavec, L.R. (1983) Ustav i legitimitet. Marksistička misao, 6, str. 55-66
Basta-Fleiner-Posavec, L.R. (1993) Konstitucionalizam. u: Matić Milan i Podunavac Milan [ur.] Enciklopedija političke kulture, Beograd: Savremena administracija, str. 519-529
Čavoški, K.S. (1995) Ustav kao jemstvo slobode - ogledi o ustavu i ustavnosti. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Hasanbegović, J.G. (1991) Retoricitet prava i pravnost države ili o nespojivosti suverenosti i pravne države. u: Basta Danilo N. i Miler D. [ur.] Pravna država: poreklo i budućnost jedne ideje, Beograd: Pravni fakultet - Centar za publikacije
Marković, R.Č. (1999) Ustavno pravo i političke institucije. Beograd: Službeni Glasnik
Vračar, S.K. (1962) Osnovni problemi konstruisanja naučne i pozitivnopravne definicije ustava. Arhiv za pravne i društvene nauke, 3-4, str. 220-232
Vračar, S.K. (2000) Preispitivanja pravne metodologije - nagoveštaji državno-pravnog integralizma. Beograd: Pravni fakultet, str. 257-274
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.

Povezani članci

Nema povezanih članaka