Metrika

  • citati u SCIndeksu: [3]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2002, vol. 50, br. 1-2, str. 85-108
Može li pravo da ce sazna - 'šta je pravo?' - devet teza sa komentarima
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet
Ključne reči: Pojam prava; Pravni holizam; Pravna epistemologija; Pravna teorija
Sažetak
Potpuno saznanje i konačno definisanje prava nalaze se izvan ljudskih mogućnosti. Pravo se nikad ne podudara sa svojim pojmom i definicijom, niti se pojam prava podudara sa svojom definicijom. Stvarne ljudske mogućnosti za saznavanje, određivanje u definisanje prava veoma su ograničene, a granice nepouzdane, i zbog toga što su pojam i definicija prava uvek relativni subjektivni, i nikad sasvim istiniti. Ali, ako nisu istiniti, oni su "solidni" kad su ispravni i pogodni za rad. Tad su i korisni. Uostalom razvoj prava i nije ništa drugo do nadmetanje između najrazličitijih teorija i shvatanja. Stoga umesto istinitosti treba težiti ka korisnosti kao cilju za saznavanje i određivanje prava, u to tako da se pravo konvencionalno definiše kad god je to moguće. Čak i kad ima mnogo konvencionalnih pojmova i definicija prava, ekonomičnost nalaže da se u pravnom saobraćanju koristi samo jedna ili nekoliko njih. Ipak, izgleda da je najpribližnije holističkoj prirodi prava, i, stoga, najpogodnije i najkorisnije za njegovo određivanje ono koje se postiže korišćenjem tzv. "središnjih" ili "žarišnih" definicija. To je zbog toga što je pravo, kao dinamička i svrsishodna holistička tvorevina koja se rasprostire u tri stvarnosti, u celosti ispunjeno značenjem i smislom.
Reference
Aristotel (1960) Metafizika. Beograd: Kultura
Blackstone, W. (1884) Commentaries on the laws of England. New York, prema: K. Čavoški, Uvod u pravo I.Osnovni pojmovi i državni oblici, Beograd 1994
Bohm, D. (1980) Wholeness and the implicit order. London
Bom, D., Šeldrejk, R., i dr. (1991) Da li je značenje bivstvovanje. Kulture Istoka, Beograd, br. 27, vol. VIII, januar-mart str. 25-28.grani
Čavoški, K.S. (1994) Uvod u pravo I - osnovni pojmovi i državni oblici. Beograd: Draganić
del Vecchio, G. (1953) Philosophie du droit. Paris: Dalloz
Fajgenbaum, M. (1984) Zagonetka haosa. Beograd: Pregled
Heisenberg, W. (1963) Physics and philosophy: The revolution in modern science. London, itd: Allen and Unwin
Hooker, R. Laws of ecclesiastical policy. I, 18., prema: K. Čavoški, Uvod u pravo I. Osnovni pojmovi i državni oblici, Beograd 1994, str. 16
Jeffreys, H. (1848) Theory of probability. Oxford
Kant, I. (1958) Kritika čistoga uma. Beograd: Kultura
Kapra, F. (1989) Tao fizike - jedno istraživanje paralela između savremene fizike i istočnjačkog misticizma. Beograd: Opus
Keynes, J.M. (1957) A treatise of probability. London
Lukić, R.D., Košutić, B.P., Mitrović, D.M. (1999) Uvod u pravo. Beograd: Službeni list SRJ
Mitrović, D.M. (2000) Put prava - holistička paradigma sveta i prava u svetlu teorije haosa i pravne teorije. Beograd: Službeni list SRJ
Niče, F. (1976) Volja za moć. Beograd, itd: Prosveta
Paskal, B. (1988) Misli. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod / BIGZ
Poper, K.R. (1991) Traganje bez kraja - intelektualna autobiografija. Beograd: Nolit
Reichenbach, H. (1968) The rise of scientific philosophy. Barkley
Stoyanovitch, K. (1967) Le domaine du droit. Paris
Vitgenštajn, L. (1980) Filozofska istraživanja. Beograd: Nolit
Vitgenštajn, L. (1988) O izvesnosti. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo
Vučić, R. (1958) O pojmu celine. Bogoslovlje, sv I, vol. II (XVII), str. 66
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.

Povezani članci

Anali Pravnog fak Beograd (2011)
Može li virtuelni lik da bude subjekt prava?
Mitrović Dragan M., i dr.

Nauka bezbednost policija (2017)
Proceduralna pravda, istinitost i ispravnost
Mitrović Dragan M.

Zb Pravnog fak Novi Sad (2000-2001)
Pojam pravnog sistema
Aksić Sava

prikaži sve [139]