Metrika

  • citati u SCIndeksu: [24]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:13
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2006, vol. 54, br. 2, str. 5-46
Ustav Republike Srbije iz 2006 - kritički pogled
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet
Ključne reči: načela ustava; ljudska i manjinska prava; ekonomsko uređenje i javne finansije; uređenje vlasti; teritorijalno uređenje; ustavnost i zakonitost; ustavni sud; promena ustava
Sažetak
Premda se novi Ustav u Srbiji pripremao već duže vreme, tekst predloga Ustava, koji je postao Ustav, sačinjen je naglo i neočekivano, a postupak donošenja bio je maksimalno ubrzan. Pri tom, nikakvih formalno-pravnih povreda ustavotvorenog postupka, predviđenog u Ustavu iz 1990. nije bilo, ali se prigovor da je novi Ustav delo političke nagodbe tri najveće parlamentarne političke stranke, iz kojeg je bila isključena šira politička i celokupna profesionalna javnost, teško može otkloniti. Za ovakvu i ovoliku brzinu postojala su dva glavna razloga. Prvi je, da se preduhitri eventualno po Srbiju nepovoljna odluka Saveta bezbednosti o statusu Kosmeta, koji je od 1999. pod međunarodnom vojnom i civilnom upravom, tako što bi se u Ustavu reklo da je Kosmet "u okviru suverene države Srbije". Pošto se Ustav potvrđuje na referendumu, i to većinom od ukupnog broja birača Srbi- je ovakav stav bio bi pokriven zaštitom najvećeg stepena legitimnosti. Drugi razlog "munjevitog" donošenja Ustava je da Srbija, koja je istupanjem Crne Gore iz državne zajednice Srbije i Crne Gore, na koje se, izgleda, nije računalo, postala samostalna i suverena država, dobije odgovarajući ustav koji bi izražavao njen novi "državni status". Da novi Ustav nije u takvoj brzini studiozno sačinjen, najbolje pokazuju njegovi nedopustivo brojni i neobjašnjivi nomotehnički nedostaci, od kojih će neki stvarati velike probleme u primeni Ustava. Štaviše, Srbija u svojoj bogatoj ustavnoj istoriji nije, u nomotehničkom pogledu, imala nepismeniji Ustav. S druge strane, ni osnovna koncepcija novog Ustava, ni obim ustavne materije, ni shvatanje ključnih ustavnih instituta nisu bitno drugačiji od prethodnog Ustava Srbije zbog čega se, svakako, nije ispunio polazni zahtev da je novoj državi potreban novi Ustav. Posle analize čitave sadržine novog Ustava, od preambule do odredaba o ustavotvornom postupku, autor zaključuje da je novim Ustavom, u stvari popravljen stari, ali da nije i donesen novi, bolji ustav. Prevashodni politički cilj bio je da prestane važnost starog ("Miloševićevog") ustava, a ne da se donese novi, dobar ustav.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 08.09.2007.

Povezani članci

Nema povezanih članaka