Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2013, br. 138, str. 340-356
Digitalni polis - oaza demokratije ili sajber utopija
aUniverzitet u Nišu, Filozofski fakultet
bUniverzitet Singidunum, Akademija lepih umetnosti, Beograd
Sažetak
Revolucionarne promene u komunikacionom prostoru dovode masovne medije na raskršće demokratije i propagandne tiranije, pri čemu kapitalistički korporativizam smanjuje broj uspešnih proizvođača vesti, diskretno stvarajući nevidljive informativne monopole. Na globalnom nivou mase se ideološki začaravaju finim spinovanjem filtriranih i perfekcionistički kreiranih poruka sa unapred projektovanim efektima, što iz dominantnog diskursa imlicira nestajanje objektivnosti, ravnopravnosti i društvene solidarnosti. Bitka za rejtinzima i tiražima izbija u prvi plan, novinari se kalkulišu kao trošak u funkcionisanju medijskog menadžmenta, dok se učešće građanina kao subjekta političkog života minimalizuje. Direktan, ogoljen, arogantan pritisak države, vlasnika medija ili oglašivača rezultira stavljanjem potrošača u centar interesovanja, tako da zabava, individualizam i narcizam gospodare masmedijskim tokovima, tabloidizujući javnu scenu. Privatni profit i opšti interes nikada nisu bili u ljubavi, pa samo kritičkim preispitivanjem mogućih pravaca razvoja možemo ukazati na smer širenja novinarstva. Autori uočavaju kako se uloga publike u dobu digitalnih medija kopernikanski menja, jer nakon perioda tradicionalne pasivnosti i konzumerizma ona dobija šansu laganog preuzimanja aktivne i stvaralačke pozicije. Nastaje doba multimedijalnih servisa sa velikim brojem komunikacionih aplikacija, čime se omogućava kulturna i politička različitost, rađanje globalnog digitalnog polisa, umreženog i otvorenog za svakog pojedinca. To je i velika šansa za opstanak demokratije, pri čemu se novinarstvo i samo menja, vraćajući se izvornoj misiji služenja običnom čoveku.
Reference
Aristotel (1958) The Politics. London: Oxford University Press
Arnhajm, R. (1985) Vizuelno mišljenje. Beograd: Univerzitet umetnosti
Čomski, N. (2004) Politika bez moći. Zagreb: DAF
Habermas, J. (2007) Politička komunikacija u medijskom društvu - Da li demokratija još uvek poseduje epistemološku dimenziju? Uticaj normativne teorije na empirijsko istraživanje. CM, 2(5): 5-26
Haket, R., Džao, J. (2010) Održivost demokratije: novinarstvo i objektivnost. Beograd: Klio
Haton, V., Gidens, E. (2003) Na ivici - Živeti sa globalnim kapitalizmom. Beograd: Plato
Ihejirika, W.C. (2011) Autorita' and autorevolezza: Explaining contestations between political and religious leaders in the age of the new media. Politikologija religije, vol. 5, br. 1, str. 17-38
Janda, K., Veri, J., Goldman, J. (1999) Izazovi demokratije. Zagreb
Jevtović, Z., Petrović, R. (2011) Štampa na raskršću. Kultura, br. 132, str. 95-110
Jevtović, Z. (2007) Masmedijski preobražaj terorizma i religije u globalnom poretku. Politikologija religije, Godina I, br-1
Lippman, W. (1922) Public Opinion. AS@UVA, Hypertexst from
Nojbauer, H.J. (2010) Fama: istorija glasina. Beograd: Klio
Popper, K.R. (1979) Objective knowledge: An evolutionary approach. Oxford: Clarendon Press
Risman, D. (2007) Usamljena gomila. Novi Sad: Mediterran publishing
Slavujević, Z.Đ. (1997) Starovekovna propaganda - od Vavilonske kule do 'Panem et circences!'. Beograd: Radnička štampa
Vuksanović, D. (2011) Filozofija medija vs. misliti medije. Kultura, br. 133, str. 13-25
Zerfab, A., Ohsen, H.O. (2011) Menadžment komunikacija u politici: osnove, procesi i dimenzije. u: zbornik Menadžment političke komunikacije, Beograd: Konrad Adeaur Stiftung
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
DOI: 10.5937/kultura1338340J
objavljen u SCIndeksu: 29.05.2013.

Povezani članci