Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2013, br. 140, str. 401-418
Tradicija i tranzicija/kulturna kontraverza studija slučaja - portreti kneza Miloša Obrenovića
Univerzitet umetnosti u Beogradu
Ključne reči: Balkan/balkanizam; kultura; kulturna politika; tranzicija; tradicija; kulturni identitet
Sažetak
U čemu je kontraverza kulturnog identiteta Srbije koja se u procesu tranzicije nalazi već više od dva veka? Odgovore sam potražila u nestabilnom, hibridnom i dinamičnom konceptu balkanskog identiteta. Balkan kao specifičan etnički i kulturološki miks, kao mesto susreta plemenite barbarogenije i divljaštva, evropski Orjent, tačka preplitanja tradicije i globalnih tokova, predstavlja specifičnu platformu odakle posmatramo izgradnju reprezentacije i mešanja odnosa između našeg nacionalnog identiteta i kulture u celini. Analogija između procesa modernizacije u XIX veku i današnje Srbije nedvosmislena je, kako u postupcima izgradnje kulturnog i nacionalnog identiteta, tako i u posledicama neuspele transformacije društva. Prelasku iz tradicionalnog u moderno društvo, usmeravanog prema zapandoevropskim tokovima, uvek je nedostajao makar jedan od ključnih integrišućih faktora. Zato su neusaglašenost društvene i kulturne politike i neprecizno vođena emancipacija društva u celini doveli do nepoznavanja ili pogrešnog prepoznavanja sopstvene kulture, tradicije i uzora, i uzrokovali dogoročnu nesposobnost očuvanja kulturne (kao i političke) nezavisnosti na ovim prostorima. Ovim tekstom pokrenuću pitanja vezana za deficit modernosti, kao i za kulturni imperijalizam, koji se kao posledica kolonijalne dominacije zadržao na ovim prostorima. Spregu politike i estetike analiziraću na primeru vizuelne reprezentacije nacionalnog identiteta, kroz portrete vladara - kneza Miloša Obrenovića, na kojima se jasno očituje pokušaj razvoja kulturne strategije i definisanja jedinstvenog nacionalnog kulturnog modela. Izjednačenje Pojma nacionalnog identiteta sa političkim mentalitetom pokazalo je da je pasivni tradicionalni mentalitet (kao statičan i nekomunikativan) prepreka u formiranju modernog kulturnog identiteta, koji deluje inovativno i ima sposobnost vlastite percepcije političkog. Politička transformacija sistema koja nije održala korak sa celokupnom transformacijom društva, rezultirala je neodrživošću kulturne politike kao temelja modernizacije države i održanju statusa kvo prema dominantnom centru. Zbog toga, samo brisanje kolonizatorskog identitetskog obrasca i prihvatanje novog nije bilo dovoljno za uspospostavljanje sopstvenog nacionalnog i kulturnog identiteta. Nikada završeni proces modernizacije uslovio je permanentnu neodređenost savremene kultune politike, jer se u nestabinom periodu tranzicije, još uvek opredeljujemo između tradicionalizma i globalne kulture, pritom dodatno naglašavajući razlike i kontraverze, a ne stvarajući polje slobodne kulturne flukturacije. Vraćajući se na Balkan kao kulturnu paradigmu Srbije, kulturna politika današnjice bi trebalo da komunicira sa vidljivim bogatstvom raznolikosti, ne suprotstvaljajući se ni tradiciji ni tranziciji, kako bi izbegla inferiornost u prepoznavanju ili pak sopstvenu indiferentnost u proizvođenju, prezentovanju i očuvanju kulturnog blaga.
Reference
Despotović, L. (2008) Srpska politička moderna - Srbija u procesima političke modernizacije 19. veka. Novi Sad: Stylos
Garić, D. (2008) Moda i emancipacija u ženskoj vizuelnoj kulturi Srbije i Vojvodine krajem XIX i početkom XX veka. http://www.arte.rs/sr/umetnici/teoreticari
Gelner, E. (1997) Nacije i nacionalizam. Novi Sad: Matica srpska
Grupa autora (1981) Istorija srpskog naroda. Beograd: Srpska književna zadruga, knjiga V, tom I i II
Hobsbaum, E. (1996) Nacije i nacionalizam od 1780 - program, mit, stvarnost. Beograd: Filip Višnjić
Hobsbaum, E. (2011) Izmišljanje tradicije. Beograd: Biblioteka XX vek
Jovanović, M. (1976) Srpsko slikarstvo u doba romantizma - 1848-1878. Novi Sad: Matica srpska
Kunibert, B. (1901) Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850. Beograd
Medaković, D. (1971) Tragom srpskog baroka. Beograd: Nolit
Medaković, D. (1971) Putevi srpskog baroka. Beograd: Nolit
Milutinović, Z. (2006) Susret na trećem mestu: ogledi iz teorije i interpretacije. Beograd: Geopoetika
Molnar, A. (1997) Narod, nacija, rasa - istorijska izvorišta nacionalizma u Evropi. Beograd: Beogradski krug
Ofe, K. (1999) Modernost i država. Beograd: Filip Višnjić
Petrović, P. (2005) Portreti Obrenovića - iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja
Said, E. (2002) Kultura i imperijalizam. Beograd: Beogradski krug
Said, E.V. (2000) Orijentalizam. Beograd, prev. Drinka Gojković
Smit, A.D. (1998) Nacionalni identitet. Beograd: Biblioteka XX vek
Sorman, G. (1997) Velika tranzicija. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stanojevića
Šubert, G. (2009) Kada se Gete sreo sa Vukom. http://www.sanu.ac.rs/Inicijative/GabrijelaSubert.pdf
Todorova, M. (1997) Imagining the Balkans. New York - Oxford
Todorova, M. (1999) Imaginarni Balkan. Beograd
Vasić, P. (1974) Odelo i oružje. Beograd
Vasić, P. (1958) Strani uticaji u srpskoj nošnji. Zbornik muzeja primenjenih umetnosti, (3-4)
Vujović, B. (1986) Umetnost obnovljene Srbije 1791-1848. Beograd
Wolf, L. (1994) Inventing Eastern Europe: The map of civilization on the mind of the englightement. Stanford, California: Stanford University Press, http://books.google.rs/books?id=JHm2c1jg2mAC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false, http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_11_l.html
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kultura1340401C
objavljen u SCIndeksu: 11.02.2014.