Posebnost ugovora o franšizngu, kao i činjenica da ih uglavnom diktiraju davaoci franšize koji žele da minimalizuju svoju eventualnu odgovornost, čine da su ovi ugovori interesantni sa aspekta odgovornosti ugovornih strana, jer pored uobičajnih postoje i neke specifične odgovornosti. Iz pojačane obaveze davaoca franšize da u predugovornoj fazi drugu ugovornu stranu informiše o budućem poslu, ustanovljena je pre­dugovorna odgovornost davaoca franšize, ako u toku trajanja ugovora korisnik otkrije da informacije koje su ga navele na zaključenje ugovora nisu bile tačne ili nisu bile potpune. Jedna od specifičnih odgovornosti davaoca franšize u okviru predugovorne faze je odgovornost za poslovni uspjeh korisnika franšize, jer davalac franšize u predugovornim informacijama često predočava potencijalnom korisniku previše optimističnu prognozu prihoda kako bi ga podstakao da se priključi mreži. Još jedno sporno pitanje vezano je za opseg i granice odgovornosti davaoca franšize povodom štete koju je korisnik franšize nanio trećim licima. Konfuziju naročito stvara okolnost da je odnos nezavisnosti davaoca i korisnika franšize prikriven sistemom standardizacije i unifikacije, što spolja stvara utisak jednog entiteta. Iako je sudska praksa kolebljiva kada je u pitanju odgovornost davaoca za neizvršenje ugovornih obaveza korisnika franšize prema trećim licima, nazire se tendencija pojačane odgovornosti davaoca franšize. Argumenti za ovu odgovornost zasnivaju se na kontroli koju davalac ima nad poslovanjem korisnika, ali i utisku koji je prisutan u javnosti da se radi o jednom entitetu.