Metrika

  • citati u SCIndeksu: [3]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:24
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:22

Sadržaj

članak: 1 od 1  
1996, vol. 29, br. 4, str. 499-508
Pojam empatije u self psihologiji Hajnca Kohuta
Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za psihologiju
Sažetak
poseban doprinos uočavanju višestrukih funkcija koje empatija ima u psihoanalizi dolazi od Self psihologije čije teze predstavljaju nastavak, kao i originalnu dopunu Frojdovih koncepcija. Kohut zagovara da prisustvo empatije određuje, u principu, psihološko polje i da je nezamenljivo sredstvo opservacije u psihoanalizi. On daje obuhvatnu teoriju psihopatologije i tretmana u kojoj empatiji pridaje impresivan značaj. Artikulisao je novu grupu razvojnih potreba i smatrao da neuspeh roditeljske empatije da ih susretne rezultira nesposobnošću da se razviju intrapsihičke strukture koje mogu pouzdano regulisati samopoštovanje, ostavljajući osobu otvoreno zavisnom od narcističkih gratifikacija okoline. Tretman zahteva brižljivo razumevanje ovih ranih neuspeha i pruža sredinu u kojoj se ove intrapsihičke strukture mogu zakasnelo ali efikasno razviti. Analitičke intervencije imaju formu inicijalnih empatičkih odgovora i interpretacija koje su bliske analizantovom iskustvu (faza razumevanja), a kako analiza napreduje, interpretacije teže da budu dublje i počinju da uključuju genetičke dimenzije analizantovih trenutnih iskustava (eksplanatorna faza). Empatija ima samo po sebi izvestan terapijski potencijal preko korisnog osećanja shvaćenosti koji analizant stiče, ali primarni terapijski efekat analize se javlja iz totalnog eksplanatornog tipa koje vode strukturalnoj promeni i rastu putem preobražavajućeg pounutarnjenja.
Reference
Fenichel, O. (1941) Problems of psychoanalytic technique. New York: International University Press
Ferenczi, S. (1955) The elasticity of psychoanalytic technique. u: Problems and methods of psychoanalysis, New York-Oxford: Basic Books
Fliess, R. (1942) The metapsychology of the analyst. Psychoanal Q, vol. 11, br. 8, str. 211-227
Fliess, R. (1958) Countertransference and counteridentification. J Am Psychoanal Assoc, vol. 1, str. 268-284
Freud, S. (1922) Group psychology and the analysis of the Ego. London: International Psychoanalytic Library
Greenson, R.R. (1960) Empathy and its vicissitudes. Int J Psychoanal, vol. 41, str. 418-424
Kohut, H. (1959) Introspection, empathy, and psychoanalysis; an examination of the relationship between mode of observation and theory. J Am Psychoanal Assoc, 7(3): 459-83
Kohut, H. (1971) The analysis of the Self. New York: International University Press
Kohut, H. (1977) The restoration of the Self. New York: International University Press
Kohut, H. (1980) Two letters. u: Goldberg A. [ur.] Advances in Self psychology, New York: International University Press, str. 456-469
Kohut, H. (1984) How does analysis cure?. Chicago, itd: University of Chicago Press
Olden, C. (1953) On adult empathy with children. Psychoanal Study Child, str. 505-518
Olden, C. (1958) Notes on the development of empathy. Psychoanal Study Child, 13: 505-18
Schafer, R. (1959) Generative empathy in the treatment situation. Psychiatr Q, 28: 342-73
Socarides, D., Stolorow, R. (1984-1985) Affects and self-objects. Annual of Psychoanalysis, str. 105-119
Waelder, R. (1960) Psychoanalysis, scientific method and philosophy. J Am Psychoanal Assoc, str. 617-637
Wolf, E. (1983) Empathy and countertransference. u: Goldberg A. [ur.] The future of psychoanalysis, New York: International University Press, str. 309-326
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.

Povezani članci

Nastava i vaspitanje (2001)
Određenje pojma empatije
Vukosavljević-Gvozden Tatjana D.

Psihologija (1991)
Rani razvojni zastoji i psihoterapijska dostignuća u njihovom otklanjanju
Petrović-Backović Vesna

Psihologija (1997)
Diskusija shvatanja empatije u self psihologiji
Vukosavljević-Gvozden Tatjana D.

prikaži sve [27]